Србија се буди и ослобађа страха! После Марије Лукић, жртве сексуалног предатора Јутке, Александра Обрадовића, узбуњивача из „Крушика“, Богосава Нешовића из ЈКП „Градска чистоћа“, овог пута су храбре жене из Високе медицинске школе у Ћуприји решиле да са медијима поделе сву муку, тортуру, уцене и понижења које су доживеле и којима се не види крај.
Ово је њихова, али и наша борба против овог накарадног система, уцена, притисака, неизвесности. Борба да наши људи без страха могу да раде у својој струци, без бојазни од уцена или притисака.
Сунчица Ивановић, Од 2011. год запослена у ВМШС Ћуприја, сада Академија васпитачко медицинских струковних студија. Стипендиста школе, од 2017. Доктор медицинских наука и донедавно члан Савета школе.
У више наврата сам обавештавала руководство школе о одбрани своје докторске дисертације. Нажалост, никакав одговор од школе нисам добила више од две године. Правили су се да не постојим, једноставно су игнорисали све моје дописе. На неправду која је учињена према осам наставница у ВМШС Ћуприја нисам могла да ћутим и немо посматрам како се наша струка уништава – рекла је Сунчица и додала:
Побуна ме је коштала изолације, прогона и претњи. Због побуне сам и кажњена јер су на расписане конкурсе за избор у вишег предавача примљени некомпетентни за образовање медицинских сестара, државни секретар Иван Бошњак и менаџер у економији Снежана Миљковић. Место које је након само две недеље рада напустила Снежана Миљковић у ВМШС Ћуприја је упражњено и до данас није решено. Одговорно тврдим да је тадашњи директор Христос Алексопулос прекршио Закон о високом образовању и Закон о раду. Комисија за избор кандидата није урадила квалитативну оцену научног доприноса, разврставање научно истраживачких радова и квантификацију и врсту научноистраживачких резултата (члан 3. Закона о високом образовању) и уопште није дала предлог најбољег кандидата – истакла је саговорница.
На најгрубљи начин су, тврди она, обесмислили своје постојање, а чин избора у звање учинили су нелегитимним, незаконитим, самовољним и срамним и препустили Наставно-стручном већу које је то урадило по непознатим критеријумима. У вези са овим тужила је школу, а судски спор је у току.
Такође сам свим надлежним институцијама указала на низ неправилности у раду овог руководства и тежу повреду закона (фалсификована документа, нелегитиман рад Савета, незаконито трошење новца…). Одговор до данашњег дана нисам добила нити је ишта предузето да починиоци буду кажњени – нагласила је Сунчица Ивановић.
Сузана Милутиновић завршила је Медицински факултет, смер здравствена нега, мастер у Новом Саду, сада је на докторским студијама у истом граду.
Од октобра 2015. године радим као компетентан кадар уз уговор о раду на три године. Када сам питала директора о конкурсу за мој реизбор, одговорио ми је да сам „спорна“ јер не испуњавам услове. У присуству две колегинице предлаже да поништим слабије оцене као и то да он може све да ми „среди“. Одбила сам „непристојну понуду и обратила се свим надлежним институцијама указујући на неправилности у раду директора Христоса Алексопулоса. Он против мене подиже две тужбе. Једну за нанету душевну бол, а у другој тражи да идем у затвор на годину дана због нарушене кредитне способности установе – каже Сузана за медије.
Месец дана након потписивања решења о отказу, директор ипак расписује конкурс на који се пријавлила. Наравно, била је одбијена, а према тврдњама саговорнице, запослене су особе које имају ниже образовање од ње и нису компетентне.
– Од студената је касније сазнала да у школи раде Александар Мартиновић, Владимир Орлић, Иван Бошњак и Дарко Лакетић који је иначе и кум директора. На предавањима које они држе, студената нема – закључила је Сузана.
Ивана Вукосављевић је од 2013. године наставник вештина за ужу научну област здравствена нега.
Тадашње руководство је препознало потребу за мојим даљим ангажовањем те су ми стипендирали усавршавање на докторским академским студијама. Уговор о раду је важио до 9. јуна 2016, а почетком те године сазнала сам да сам у другом стању и поднела захтев за трудничко боловање у априлу. При крају боловања, контактирала сам школу у вези са мојим даљим ангажовањем. Директор Христос Алексопулос рекао ми је да је дошло до неких измена, да сачекам и стрпим се – говори Ивана.
Чекајући одговор, радила је 20 одсто радног времена, трчећи од посла до куће, где је чекала беба.Прошао је конкурсни рок, поништен је и преправљен тако да одговара лекарима опште праксе. Примљен је човек од 60 година, лекар без специјализације који је већ био у радном односу са пуним радним временом. Мене су одбили као докторанткињу и стипендисткињу школе. Питам се шта је њега учинило компетентним када није имао ни одговарајући просек за упис на докторским студијама? Ја, породиља, са тек рођеном бебом, остајем без посла. Осећам се повређено, дискриминисано, одбачено. Да ли овако наша држава брине о породиљама и новорођеној деци – запитала се она и послала поруку Вучићу:
Да ли тако председник мисли да се повећа прираштај и охрабри мајке да рађају децу. Нисам сигурна. Довели су ме у позицију да се осећам „кажњено“ што сам постала мајка. Живот у сталном страху и борби за егзистенцијом? – додала је.
Новинар интернет портала Директно који је урадио овај интервју додао је:
Драги наши суграђани, провео сам цео дан у друштву ових дивних дама. И било ме је срамота. Срамота од државе коју сви волимо, срамота од бескрупулозности моћника. Бесан на људе који одлучују о судбинама ових дама као о фигурама на шаху. Да ли зато школујемо нашу децу? Да ли је ово начин да се млади и образовани људи стимулишу да остану у Србији?
Питао сам се често како је могуће да многи млади људи и људи у најбољим годинама, образовани, у струци која је дефицитарна напуштају нашу земљу. Сада ми је, нажалост, много јасније. Надам се само да ће ове храбре девојке издржати и уз нашу подршку. И победити.
Извор: Директно
