Афера “Докторат”, афера “Крушик” или било која друга афера ове власти настале су више од једне деценије након афере која је тада уздрмала целу Србију.
Афера “Индекс” пуцањ у државу
Афера “Индекс” је пре 11 година била вероватно најјачи удар на државу и њене институције. Чињеница да се ова афера догодила на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу отежавајућа је околност за “индексовце” и додатан терет за крхку, дестабилизовану и сиромашну земљу попут државе Србије. Тадашњи удар на школство, правни систем и државу у свакој уређеној држави виновнике овог кривичног дела сврстао би у ранг са државним непријатељима број један.
Купујући испите па чак и комплетне дипломе, лажни правници инфилтрирали су се у све поре овог друштва спремни да по узору на своје менторе из студентских дана тумаче законске и подзаконске акте омогућавајући тако стварање нове елите корумпираних чиновника али и законодаваца.
Једна од последњих афера напредњачке власти, афера “Докторат” само је врх леденог брега у чијем се подножју налазе управо нашироко познати “Индексовци”. Неспорно плагирани а сада и поништени докторат министра Синише Малог, затим упитно основно академско образовање министра Небојше Стефановића као и низ лажних стручњака из свих сфера друштва у запећак су бацили много важнију ствар, највећи корупционашки скандал у Србији, аферу “Индекс”.
Поштено, па у Смедерево. 11 година агоније.
Пре 11 година чинило се да је судбина професора али студената који су куповали испите запечаћена. Дугогодишња робија и поништавање диплома деловали су као једино могуће решење и какво такво спашавање угледа нашег образовног система, институција и државе у целини. Чинило се да ове људе нико и ништа неће аболирати одговорности за учињено. Међутим, овај вероватно најобимнији поступак у историји српског правосуђа у коме је тужиоц за оптужене тражио укупно 120 година робије од самог старта пратиле су велике перипетије. Проблем је био и сам почетак суђења, који је неколико пута одлаган, да би прво рочиште било одржано у јесен 2009. године. Оптужнице су спојене за укупно 86 оптужених за више од стотину кривичних дела. Процес је два пута враћан на почетак када је већ био у завршним фазама, прво због реформе правосуђа, потом због измене Закона о кривичном поступку и на крају услед промене поротника у свим судовима.
Члан “библиотеке”.
Све у свему када се чинило да су преступници искористили све врсте помоћи и да ће правда коначно угледати светлост дана поједини индексовци искористили су тренутно најјачу карту а то је чланство у Српској напредној странци. Најбољи пример за вађење политички подобних карата је човек који је пут од титовог пионира преко краљевог следбеника затим досовског активисте, чединог промотера, борца против Вучићевих радикала завршио управо у Напредној странци чиме је опрао своју професионалну и политичку биографију, затим значајно напредовао и засео у фотељу продекана за наставу Правног факултета Универзитета у Крагујевцу. За познаваоце прилика довољно је рећи Срђан Ђорђевић. Његово име синоним је за политичку довитљивост и пливање у свим замућеним водама и управо њему ће интернет портал Буђење ускоро посветити свој вероватно најобимнији истраживачки текст заснован на изјава студената, професора али и доказима приложеним Вишем суду у Смедереву.
Шта даље?!
Док тада, начело ћемо се осврнути на питања на која јавност није добила одговоре након некако превише тихог саопштавања првостепене пресуде којом су индексовци проглашени кривим и заједно осуђени на више од 60 година робије. Да ли ће професорима за које се докаже да су учествовали у корупцији трајно бити одузето право да предају као и да ли ће студентима који су на овај начин дошли до диплома исте бити одузете или ће овај поступак сачекати своју апсолутну застарелост и бити највећа брука српског правосуђа то не знамо али знамо да је ово кривично дело нанело више штете држави Србији и њеним институцијама од оног које је починио Дарко Шарић. Такође студентима који су поштено студирали, студирају или ће студирати на овом факултету стечене дипломе су апсолутно девалвиране па и не чуди што из године у годину овај факултет уписује све мање студената па се исти налази пред финансијским колапсом због терета који носи захваљујући овој афери чиме се намеће логичан закључак да је ова афера фактички почетак краја Правног факултета у Крагујевцу а бојимо се и школства у целини.
