Од свих лопова највећи су они који су нам краду време и отимају наду.
Четири године скинуте су са нашег „конта“ и пребачене на конто највећег опозиционара те не тако давне 2016те године. Уз то из руку-шибицарски, отета нам је и нада. За ово дело против човечности не одговара се кривично али оно је увод у сва дела за која се одговара јер представља главни предуслов за извршење истих.
Да је неко од нас те 2016те године могао да претпостави да је Српска напредна странка на челу Николом Радосављевићем највећа постреволуционарна заблуда Јагодинаца још од 2000те године сигурно не би насео на причу Радосављевића да након тих избора више ништа неће бити исто. Пунећи домове културе-често и без аутобуса, овај политикант са недостатком талента и политичке писмености знао је да једино злоупотребом поверења може доћи у позицију да злоупотреби и положај. Странку, идеју, људе и њихово поверење посматрао је као мини занатску радионицу за производњу мебла коју на брзину треба изрекламирати, направити од ње бренд а затим исту по задовољавајућој цени продати некој већој и озбиљнијој корпорацији, у овом, политичком смислу Јединственој Србији, странци која на челу са Драганом Марковићем Палмом суверено влада не само Јагодином већ и Србијом. У том новом устројству он би постао неки директорчић унутар те корпорације са круном као напрстак али ипак круном. Та круна омогућила би му да збрине себе и своје најближе док је све остале који су му помогли да „занатску радњу избрендира као озбиљну производњу“ оставио на цедилу. И у томе је успео. Попут оног вица по коме за ратну морнарицу узимају само непливаче да би брод бранили што дуже, тако је и Радосављевић након брендирања и продаје странке у својим редовима оставио углавном само оне, по свим мерилима, не претерано способне и паметне, како би дуже и по сваку цену бранили власт јер само ако исту бране и одбране одбраниће и место у обезвређеној вишој друштвеној класи у којој су се преко ноћи обрели а из које им се ни по цену живота не излази јер чему живот онда ако нема ње.
Врло брзо, системом „блиц крига“ са својом кликом ушуњао се у институције. Музеј, библиотека, болница…где год да је било простора угнежђени су Радосављевићеви сипци који нагризају сваки стуб овог друштва хранећи се његовим здравим деловима. И погледајте шта је остало иза њих у тим институцијама. Дугови и кич. Некако се овај избор наметнуо као једино могуће решење јер ко би са његовим интелектом сачекао још 4 године да реорганизује одбор, усаврши стратегију, нађе слабе тачке противника и 2020ту годину започне као фаворит у јагодинском политчком рингу, сличном оном у Кончареву у коме се победници унапред знају. Попут просјака који седи на златној столици, не знајући шта је злато, ту столицу, људе који су знали њену вредност али и себе продао је за 33 сребрењака. Јагодински Јуда за нешто више није имао ни знање ни муда.
Да је сачекао 4 године данас би био човек, доследан и са идејом, који је чак и правећи одређене минималне политичке компромисе са Марковићем-како то у политици разуме се мора бити, без обзира на његову неприкосновеност могао да сачува део аутономије и наде да до промена може доћи, могао је да буде нека врста противтеже систему против кога је привидно борећи се освојио значајан удео у бирачком телу. Замислите да су се ствари одвијале тако? Замислите да је Радосављевић којим случајем око себе задржао и све оне квалитетне људе који су му помогли да оствари, тада, за Јагодину неочекиван резултат?! Замислите да данас нема подршку од 3%?
И док ми размишљамо шта би било да баба има оно што нема предлажем да ми Јагодинци установимо посебан логотип промоције бојкота. Радосављевићев црно бели лик испод кога ће писати бојкот(КОТ ионако на руском језику значи мачка-по којој је Радосављевић једно остао и познат током овог мандата а БОЈ представља борбу против мачеће политике интереса.) Ако икоме није јасно зашто Радосављевић треба да буде маскота бојкота а не Марковић имајте у виду да Марковић, уз сва оспоравања и оправдане критике већ скоро две деценије води исту политику, разговара на исти начин и влада по истом шаблону имајући за то константну подршку одређеног броја грађана док је Радосављевић својом мачећом политиком успео чак и да постане опозиција самом себи, негација себе, политичка антиматерија и црна рупа јагодинске политичке сцене. И зато, не прејудицирајући ко ће бити следећи Радосављевић, овај данашњи ипак је најбоље идејно решење за маскоту бојкота.
А бојкот је нужан као одбацивање коалиције СНС-ЈС, као противљење овом по грађане погубном компромису, компромису власти ради власти, компромису више политике на рачун грађана, компромису због ког ће испаштати сви. И грађани који живе врло тешко и напредњаци који су већ једном имали прилике да се упознају са Радосављевићевом поличком догматиком али и чланови Јединствене Србије јер ће неко од њихових места зарад комприса морати да буде уступљено Радосављевићевој занатској екипи.
Зато бојкот ненормалног! Бојкот ликова који би попут хијена да растржу локалне ресурсе по Србији кријући се, као Радосављевић иза Вучића, Дачића и Палме. Ионако ће се ускоро одржати нови и праведнији избори за које ћемо се изборити и на којима ће они који сада бојкотују имати за кога да гласају.
Коначно! До победе!
