Ако сте мислили да ћемо након текста о ЈП Стандард стати, погрешили сте. Наша овонедељна тема биће јагодинска болница. На жалост свих нас, то је неисцрпна тема. Постојање основаних сумњи о махинацијама и неправилностима у раду Опште болнице у Јагодини, почевши од исплате путних трошкова преко јубиларних награда, као и дуговања према запосленима и јавним предузећима, од установе која грађанима треба да улива сигурност, направљена је напредна верзија јавног предузећа у стечају а стечајна управница (да је тако назовемо), Милица Павловић, живи амерички сан на јагодински начин.
Вртоглави успон од касирке у болници до финансијске директорке добар је основ за сценарио неког холивудског филма. Пре само пар година, са осмехом враћајући кусур задовољним муштеријама, није могла ни да сања куда ће је одвести жеља за успехом. Заинатила се Милица, завршила Економски факултет у Зајечару, претпостављамо „преко Мале Крсне“ и тиме купила улазницу за „високо друштво“ а чланство у градском одбору СНС-а даје јој легитимитет да гази све пред собом. Корак по корак и ето је данас, у пуном сјају – финансијска директорка јагодинске Опште болнице у својој новој кочији. Бели мерцедес од чије цене застаје дах, поменутој пред окружењем даје потврду да је успела и да уме да води финансије. Додуше, успех је личне природе као и старање о финансијама. Омиљена јагодинска СНС-овка финансије болнице довела је до колапса. Јасно је – какав факултет, такве и финансије, приватне. Какве намере, такви и резултати, поражавајући.
Што рече Раде Јоровић у својој песми „…кочија бела а коњи врани, проклета кочијо стани…“ Али кочијаш, уз помоћ СНС вранца, не планира да стане. Незадовољство запослених у болници, енормни дугови, сумњива запослења, негодовање пацијената због општег стања и још много тога, није довољно да неко прекине ову самовољу надрндане касирке. Тактички, Драган Марковић Палма са осмехом посматра ове брљотине СНС-ових директорчића, држећи тако цео СНС послушним и приврженим.
Зато, за више од три године Српска напредна странка, која се 2016. представљала као алтернатива и искрена опозиција овој власти, ниједном речју није осудила ниједну сумњиву активност Јединствене Србије. А и коме могу да суде они који су у брљотинама и криминалу до гуше?
Али да се вратимо директорки. Интересантно питање везано за њу јесте на основу чега је дотичној направљен уговор о делу у Дому здравља када исти има пет економиста, и због чега је њено зајечарско образовање чини компетентнијом од осталих економиста, као и коју врсту послова Павловићева обавља у складу са тим уговором? Питање које се поставља, с обзиром на стање финансија у болници, је:
на који начин се троше средства за материјалне и путне трошкове, јубиларне награде као и накнаде за учествовање у комисијама као и друге накнаде које се радницима не исплаћују?
Такође, интересантно би било сазнати колико болница дугује појединим јавним предузећима. Да би читаоцима било јасније у каквом се стању налази наша болница, важно је напоменути да зимус није било средстава за поправку веш-машине, као и котла, па су једно време пацијенти морали да користе само хладну воду или да, по речима пацијената, топлу воду донесу од куће (?!).
Остаје мистерија како је могуће донети топлу воду од куће. Мистерија је такође и како се Милица Павловић нашла на челу Управног одбора Библиотеке и да ли је као председница Управног одбора пријавила своју имовину Агенцији за борбу против корупције? Питање, за питањем, мистерија за мистеријом, међутим, успех директорке Милице Павловић остаје обавијен велом тајне. Осим симптоматичне залеђине коју има од стране шефа јагодинских напредњака, нико из њеног окружења у дотичној не препознаје ниједан професионални квалитет који би јој дао легитимитет да обавља функцију на којој се налази.
Но, када се подвуче црта, и више је него јасно да се локална власт озбиљно шегачи са народом. Бахати, похлепни али послушни медиокритети постављају се за директоре који по истом принципу запошљавају и себи подређене, градећи тако пирамидални систем „ланца исхране“ у коме највише страдају грађани. Такви људи који чине део овог система свесни су да им само ова власт може омогућити овакве позиције и овакве привилегије па су, штитећи своје позиције, спремни да овај режим грчевито бране по сваку цену. Шанса да се град ослободи овог система и оваквих појединаца лежи искључиво у формирању јединственог опозиционог блока који ће за примарни циљ свог деловања поставити деполитизацију јавних установа. Једино упошљавање стручних и младих људи са бироа на кључним местима и стварање функционалне администрације може да опорави овај град и подигне га из блата у коме се налази. Овакви примери представљају црвени картор за власт а обавеза оних који буду наследили руковођење градском кућом јесте да овакви појединци буду процесуирани у складу са законом.
Глас Поморавља ће ову и сличне теме додатно разрадити у свом првом штампаном издању које ћете ускоро бити у прилици да читате. Уз интернет портал, новине које ћемо штампати на месечном нивоу у тиражу од 10.000 примерака биће канал преко кога ће грађани Јагодине имати прилику да се објективно информишу о свим темама везаним за рад локалне самоуправе.
Пишите нам и сигурно ћемо објавити.
Текст писао:
Главни уредник Гласа Поморавља,
Стефан-Вук Милановић
27. мај 2019.
