Деценије и године иза нас обележила је хиперпромоција идеја које за циљ имају разградњу породице на различите начине. Под велом „заштите“ одређених права-од женских, преко дечијих па до хомосексуалних породица је са улоге основне ћелије друштва деградирана на ниво административног савеза појединаца који у складу са „савременим друштвеним тековинама“ почива на правима тих појединаца углавном без икаквих суштинских обавеза.
Законе које држава под притиском „светских трендова“ доноси „у корист“ жена и деце обавезно прати и артиљеријска паљба невладиних организације које се на све начине труде да величањем нове верзије жене обезвреде и унизе ону хришћанску верзију жене која је оваплоћена у улози мајке, чији је вечни узор Пресвета Богородица, а која је појавом хришћанства ослобођена ропства и издигнута изнад свих бића која је Бог послао на овај свет.
Никаква женска револуција започета у Америци није могла у тој мери издићи и унапредити статус жене у односу на претходни период као што је то учила појава хришћанства у односу на паганство. Стављајући жену у центар свих овоземаљских збивања кроз улогу мајке, супруге, сестре, ћерке и некога на чијим плећима стоји свака кућа, хришћанство је прво утемељило незвисност и привилегије које на овом свету може имати само жена и мајка. А има ли већих права и привилегија него бити језгро основне ћелије друштва која је испуњена стварањем најсветије ствари на планети и окружена нежношћу и константном бригом и љубављу мужа и деце?!
Верујем да ће овај, као и слични текстови засновани на традицији наићи на огромну осуду такозване грађанске јавности иако његов смисао управо лежи управо на промоцији жена и деце као најзаштићенијих бића на свету. Али заштита коју жени и детету нуди традиција и Православље не одговара креаторима „савремених заштита“ јер њихов циљ и није заштита већ оно што се иза ње крије. А од чега је по критеријумима савремених твораца среће жена захваљујући „осмом марту“ заправо ослобођена и заштићена?!
Заштићена од мајчинства правом на тзв. абортус(чедоморство) кроз јефтину фразу о доношењу одлука о свом телу и теорији да чупање зачетог бића није убиство већ планирање породице и „заштићена“ од амбијента породичног дома чија је адекватна замена на пример сигурна кућа? Да ли се та заштита и новостворена слобода огледа у каријеризму који је условљен целодневним одсуством од куће уз претходно потписан уговор са послодавцем да неће рађати и ићи на породиљско боловање? Да ли је жена ослобођена тако што из сопственог дома од „мужевљевог ауторитета“ бежи у неку фабрику или канцеларију у којој ће од јутра до мрака у страху од критике надређених одлагати и одлазак у тоалет како јој то не би било замерено? Жена је данас ослобођена и страха да о свом детету са својим мужем мора да брине јер ако она није у стању за то ће се тобоже побринути социјалне службе и старатељи у земљи и иностранству.
Претпостављате, жени је данас „много лепо“ јер су породичне бриге замениле оне пословне a умор од дечије граје заменио умор од буке машина а стрепњу да сачува породицу заменила је стрепња чувања посла.
Иако се и у ово доба велики део жена труди да оним што је „добила“ не изгуби оно због чега је створена, класичне постосмомартовске жене, којима ово друштво тежи идеализујући их, живе свој „амерички сан“ који им омогућава да након напорне радне недеље оду до салона лепоте и викенд проведу са пријатељицама док им децу васпитавају медији и улица, јер као и жене и деца наравно сада имају своја права и најбоље знају шта је за њих добро, а на родитељима је само да им обезбеде адекватну гардеробу, џепарац и добар таблет, икс бокс или андроид телефон како би кроз игрице и цртане филмове остварили своје право да „буду деца“.
Симптоматично је и то да насилним и заглупљујућим игрицама као и цртаним филмовима у којима се такође велича индивидуализам а обезвређује породица са акцентом на исмевање улоге оца, друштво јуриша ка свом завршном ударцу а то је формирање генерације лишене свих хришћанских и традиционалних вредности и замађијане шупљим правима без икаквог смисла укорењеног у борби за опстанак породице и љубави према ближњем.
С тим у вези, прослава осмог марта може се изједначити са Ноћи вештица или Даном заљубљених чији је циљ интернационализација идеја о слободи, љубави и духовности на начин својствен креаторима глобализма.
Лично, немам ништа против да деца осмог марта поклоне учитељици цвет или цртеж, а да се она притом уљудно захвали задржавајући на тај начин потребу да се одржи форма истицања значаја одређених грађанских права која су добијена тада али без претеране промоције овог празника на један индивидуалистички начин и под условом да се паралелно са том захвалношћу деци у школама и путем медија систематски објасни величима наших празника као што су Детињци, Материце и Оци јер су то наши народни празници нанизани у предпразништву Рођења Христовог, тако да су у средини Материце, дан мајки- јер је мајка веза по којој „да није мајке, ни света не би било“.
Само на овај начин у друштву бесмисла може се пронаћи равнотежа између онога где смо и онога што јесмо. И да се разумемо, право жене јесте и мора бити истоветно правима мушкараца али се не сме ни под каквим условима угрозити право оних жена која желе да пре свега буду мајке и супруге, што садашње друштво на разне начине отежава, угрожава, обезвређује и демотивише.
Завршио бих овај осврт на данашњи празник и помињањем још једне тенденције која је код нас у завршној фази и о којој се воде режиране и површне „друштвене расправе“ а тичу се истополних заједница. По свим најавама током лета очекује нас изгласавање овог закона па ће они који промовишу индивидуализам, бездетне породице и каријеризам добити још једну бусију у нападу на Православну и традиционалну породицу са циљем коначног обрачуна са нацијом али човечанством у целини.
П.с. Овај текст написао сам пре свега због сопствене родитељске и хришћанске обавезе да би га моја деца прочитала и из њега нешто усвојила али и да би други родитељи који су истомишљеници али стидљиво међу собом говоре о овоме ставили своју децу пред себе предочавајући им све последице трендова које доноси Ново доба.
Текст написао Стефан-Вук Милановић
Осмог марта, лета Господњег 2021
