Поштована редакцијо,
Због објављивања срамног и лажног текста „Надобудни шеф азила за псе“ приморани смо да вам се обратимо демантијем. Новинар који је писао овај текст ако се уопште новинаром може назвати, изнео је низ лажних оптужби на рачун Зоохигијене у Јагодини али и на мој рачун што сматрам личним обрачуном. Дотични новинар Вук Стефан Милановић позвао је јуче Прихватилиште и трашио интервенцију склањања два пса из села Бунар што није никакав проблем, добио је одговор да надзор уличних паса врши комунална инспекција Града Јагодина и даје налог за поступање Прихватилишту. Осим тога, по налогу ветеринарске инспекције Прихватилиште не прима штенце што је дотични новинар тражио, уклањање штенаца и њихов смештај у азилу. Иако сам све лепо објаснио, и касније професионално и прецизно одговорио на питања овог самозваног новинара, у поподневним сатима објављен је текст у коме се види да господин Милановић прво не познаје тему о којој пише, не познаје законе као ни како функционише градска управа а самим тим ни Зоохигијена. Сматрам да је основна ствар ако новинар пише о некој теми да се о њој информише а затим и да буде објективан у свом извештавању. Прихватилиште има карантински смештај, тријашу, санитарни део (у коме ради калорифер и клима уредјај), два купатила, амбуланти део где по позиву долази ветеринар Ветеринарске станице са којим Прихватилиште има уговор, четири шеталишта за псе са боксевима који су обложени изолацијом што сумњам да неко прихватилиште у Србији има. Део тих објеката изграђен је уз помоћ пријатеља Прихватилишта за разлику од оних који само критикују а никада нису дошли да помогну напуштеним псима, или да се увере како то функционише и какво је заиста стање. Радници Прихватилишта имају лиценце за рад а обуку су прошли на релевантној установи Ветеринарском факултету у Београду. У Прихватилишу раде два ветеринарска техничара. што се тиче лажне оптужбе да сам металостругар, због оваквих лажних навода и довођења јавности у заблуду, лично ћу поднети тужбу против новинара који је писао текст и медија који су ово објавили. Ја сам по занимању ветеринарски техничар са дипломом Пољопривредно ветеринарске школе у Рековцу и поседујем сертификат за рад са животињама који је издао Ветеринарски факултет у Београду. Посете Прихватилишту су дозвољене уторком и петком од 10 до 12 х за сваког грађанина Србије који жели да обиђе псе, удоми, помогне а у сарадњи са Удружењем за заштиту животиња „Кућица за спас“ свако може на друштвеним мрежама које покрива ово удружење, видети фотографије паса из нашег Прихватилишта. Захвљујући томе сигурно смо једно од ретких прихватилишта које стално удомљава псе. Срамно писање текста у коме се наводи да азил прима донације биће такође предмет тужбе јер азил није приватна фирма са посебним жиро рачуном где неко може уплаћивати донације, а осим тога удружење за заштиту животиња донира лечења, храну, сламу, пиљевину или кад је шта потребно а што азил у својим неспецифичним трошковима не може да плати. Настојање свих нас и јесте да се грађани укључе у решавање проблема напуштених животиња на хуман начин, едукација становништва о значају стерилизација, чиповања, вакцинација и удомљавања јер је то пут до уређеног друштва коме тежимо. Овим текстом нанесена је велика штета Прихватилишту, лично мени али и животињама о којима бринемо. Позивам грађане Јагодине да увек посете азил, удоме пса и поштују Закон о добробити животиња. У прилог овом демантију дајемо фотографије удомљених паса а о којима сваком до једног, постоји уредна документација. Сваки од наших удомитеља лично је посетио азил и упознао се са нама и удомио пса у складу са законом и постојећим правилницима. Молим редакцију овог портала (за које је велико питање да ли је регистрован у АПР – у и да ли ради по закону) да деманти објави у целости што је њихова законска дужност и да убудуче због личних анимозитета не доводи јавност у заблуду, осим што је некоректно то је и дело против Закона о информисању за које су предвидјене новчане казне. Уколико, када се заврши процес који покрећем проитив овог портала, суд донесе одлуку да је портал прекршио закон и осуди новинара на новчану казну, лично ћу добијени новац уплатити у хуманитарне сврхе.
С пштовањем
Миодраг Декић
Руководилац Зоохигијене Јагодина
Након што је нашој редакцији стигао демант Миодрага Миће Декића, шефа Зоохигијене Јагодина а како бисмо избегли ситуацију у којој би Декић и Милановић једни другима одговарали на оптужбе преко нашег портала у више текстова у оквиру овог текста преносимо вам такође у целости и одговор Милановића на овај демант Декића.
Читајући списак лепих жеља шефа Зоохигијенске службе Јагодина и његово креативно тумачење истине, не могу а да пре свега не одговорим на одређене инсинуације које за циљ имају обезвређивање тврдњи и аргументације која је садржана у тексту као и на извртање суштине када су у питању мотиви за настанак овог текста. Као медиј регистрован у АПР-у, Глас Поморавља је дужан да објави и другу страну приче, тачније верзију оних који руководе радом у Прихватилишту и то не видим као проблем. Оно што видим као проблем јесте пренебрегавање и извртање чињаница до те мере да су изјаве господина Декића контрадикторне чак и у писаној форми. Наиме, Декић у свом тексту наводи да прихватилиште не може да прима донације јер нема рачун, а затим у истом тексту то оповргава у више наврата, прво наводећи када је говорио о новоизграђеним објектима да је „део тих објеката изграђен је уз помоћ пријатеља Прихватилишта“ што наравно подразумева да је неко донирао материјал јер не верујем да су организовали радну акцију израде и печења цигле као ни да су друге материјале потребне за изградњу правили на стари начин еколошке градње јер само у том случају би материјал за прављење тих објеката могао да настане “ ни од чега“. Затим такође у свом допису Декић опет наводи да прихватилишту „удружење за заштиту животиња донира лечења, храну, сламу, пиљевину или кад је шта потребно а што азил у својим неспецифичним трошковима не може да плати„. Значи донација има и управо сам Декић, уколико је он писао овај текст, користи израз „донација“. Искрено, с обзиром на стање у нашем друштву очекивао сам од њега неки политички пожељнији израз, попут оне чувене кованице „анонимни спонзори„. Но, пошто сам, надам се, демистификовао „појам донације“, која би по речима Декића била предмет његове тужбе, а о којима је и портал Глас Поморавља писао као и сам Декић у свом саопштењу могу да пређем на следећу ставку.
Следећа ствар која је господину Декићу запарала очи јесте спомињање његовог нивоа образовања. Пре свега, тврдњу да је металостругар на друштвеној мрежи Фејсбук, у јавној дискусији, изнела је раније једна од Декићевих тренутних сарадница. По мом мишљењу,а сматрам и мишљењу већине грађана, бити металостругар није увредљиво занимање. Међутим, не искључујући могућност да господин Декић тренутно поседује диплому ветеринарског техничара као и лиценцу и даље јавности није дат одговор на питање када је у посед те дипломе и лиценце дошао што јесте била суштина питања па ни у овом случају не може законски бити санкционисана наша тврдња с обзиром да је на наше питање „Од које године има лиценцу јер без ње не би могао да води Прихватилиште од 2012те године“ Декић само штуро одговорио „Имам лиценцу„. Игра речи која ипак суштински мења смисао текста. Између осталог, сведоци смо да се у Србији преко ноћи појављују разни дипломци, мастери и доктори а овом тврдњом не упирем прст на Декића већ легитимно изражавам сумњу на шта имам право и ако, надам се нисам у праву. Показивањем дипломе и лиценце са датумом од када је у његовом власништву разбио би се мит да се у његовом случају ради о самозваном ветеринарском техничару са лиценцом за рад у Прихватилишту. То би признајем додатно подигло углед ове институције која мора се признати данас стоји неупоредиво боље него што је стајала пре пар година када је такође он руководио спорном институцијом, а када су власници паса упућивали тужбе због својих отрованих љубимаца који су се сплетом несрећних околности нашли у погрешно време на погрешном месту са чим је упозната комплетна јавност Јагодине.
Што се тиче једног сегменга мог разговора са Декићем у коме сам га поново(што иначе чиним већ годину дана) замолио да изађе на терен, тачније у школско двориште у селу Бунар у коме два велика пса већ јаче од две године бораве уз све пријаве мештана и школе, ту имам пар питања која могу оповргнути и изјаву господина Декића и појаснити суштину проблема. Наиме, ако је тачна тврдња да су ти пси(мужјак и женка) већ хватани на позив школе у Бунару и да се ту враћају или су враћени, онда је управа Прихватилишта начинила кривично дело. Наиме, ако су поменути пси већ једном прошли кроз прихватилиште они су морали бити чипови, обележени, вакцинксани и стерилисани. Да је све урађено по процедури данас тај пар не би простом репродукцијом увећао број паса у школском дворишту и штенци не би могли да буду једна од тема нашег разговора. На десетине позива мештана и запослених у школи „Бранко Радичевић“ по питању ова два пса довољно говоре у прилог томе да нешто не штима. Или прихватилиште и комунална инспекција нису изашли на терен или су изашли, затим наплатили трошкове фиктивне стерилизације и вакцинације а онда исте псе вратили на исто место. Као ветеринарски техничар господин Декић не мора само да познаје процедуру штројења прасади већ и законе јер се налази на руководећој функцији. Некоректно је системски проблем претворити у неспоразум око два пса. И да не ширим превише ову причу сводећи је на лични сукоб јер је мотив за серију текстова и активности које следе да се анимирањем јавности створи један сигуран амбијент и за грађане али и за животиње које на жалост и често не грешком институција већ неодговорних појединаца и превише пате. Уз то, наш портал још увек није добио одговоре на питања ко су запослени у прихватилишту и да ли су у родбинским односима, затим са колико новца и по ком основу је располагало Прихватилиште у последњих 5 година, затим колико неспецифичних трошкова су сносили људи добре воље, онда који је број паса који је прошао кроз азил у поменутом периоду и шта је тренутно са њима?
Све у свему, интернет портал Глас Поморавља известиће јавност о исходу судског поступка који је господин Миодраг Декић најавио против нашег портала и главног уредника Стефана-Вука Милановића.
