С вером у Бога и своје руке
“У лаку је лако добар бити, на муци се познају јунаци”, како рече мудри Његош.
Заиста, посматрано у светлу ове истине, вишедеценијске тешке околности на нашим просторима показале су да је много јунака међу нама. Све њихове приче имају један заједнички преломни моменат а то је да , у тренутку када се налазе на самом рубу егзистенције, одлучују да спас потраже на земљи. Неки су остали без посла, неки су млади који крећу у живот без икаквог капитала, неки су пензионери који не могу да живе од своје пензије.
Један од таквих јунака је Милан Грчић, домаћин са Ђурђевог брда у Јагодини, иначе родом из банијског села Педља. Далеке 1995. након пада РС Крајине, нашао се, заједно са прогнаним сународницима, у Србији. У Јагодину је стигао са породицом и трактором, једином имовином коју је успео да спаси. У Педљу му су му остали имање, куће, штале, стока, све оно што су стицале генерације у његовој породици.
Стигао је у Србију која је била под санкцијама, са уништеном привредом и огромним бројем незапослених али се није поколебао. Решио је да ради оно што уме, а сваки прави сељак уме много тога. Од наднице, преко занатских услуга до рада у производњи у предузећу „Јасен“ у Јагодини где је планирао да дочека пензију али је, нажалост, фирма 2014. године отишла у стечај. Како још увек није имао услов за пензију а загазио је у 7. деценију живота, Милан је одлучио да своју невелику уштеђевину уложи у неколико оваца. Тако је и урадио. Купио је 4 домаће овце и одмах на почетку му се посрећило – крајем исте године добио је 7 јагњади. Данас његово стадо броји 18 оваца и 20 јагњади у шта би требало убројати и 16 продатих грла ове године. Овце које сада узгаја нису уматичена грла за које држава исплаћује субвенције од 7000 по јединки годишње, већ су у питању овце, мешавина аутохтоне праменке и виртемберг расе. Милан се није одлучио за уматичена грла јер није имао довољно средстава за улагање, како каже, али је задовољан својим овцама јер се близне редовно а често се дешава да се ојагње тројке, па и четворке.
Јагњад најчешће продаје у узрасту од 4-5 месеци а цена је ове године била од 220-250 динара по килограму. Да би обезбедио стаду довољно хране за зиму, Милан обрађује око 2 ха земље, гајећи луцерку и јечам који су главна храна за овце, поред испаше у току топлих месеци.
Уз овце, овај вредни човек, заједно са супругом Зорком, негује и виноград, башту и воћњак на својој новој окућници коју су стекли, као и дом, марљивим радом и скромним животом у протеклих 10 година. Све у свему, овај човек је доказ да воља, вера и упорност могу да дају резултате и да од земље и из земље не треба бежати.
Текст припремила
Мартина Николић
