Најава да ће доћи до измена унутар параћинског СНС-а као и да ће главну улогу у овој странци у Параћину преузети чланови Извршног одбора и координатори из Београда нимало не чуди Параћинце. Већ дуже време јасно је да овај и овакав одбор СНС-а у Параћину чак ни уз пуну подршку институција и криминалних кругова нема довољну снагу да се супротстави Саши Пауновићу чији се рејтинг по свим истраживањима јавног мњења константно налази на изнад 50% подршке.
Све то изазива одређену нелагоду у врху Српске напредне странке јер је превише ресурса већ уложено да се смени параћинска власт а и након толико фабрикованих афера било би тешко објаснити јавности како је могуће да „тако лошу власт“ нису променили светлоношци СНС-а.
Скорашња посета Мише Вацића који је пар дана пре доласка у Параћин у Шапцу најавио бацање политичких неистомишљеника у Дрину, затим вршљање истражних и криминалних кругова Параћином као и застрашивање грађана, онда боравак Маловића и панчевачке екипе у овом граду као и свесрдна подршка коју параћинском СНС-у пружају функционери попут Миће Пушице(у јавности познат по афери извоза српских мина у Украјину) изгледа да је само најава за долазак нове гарнитуре шефова у параћинском СНС-у. На прошлим изборима 2016. то је био Душан Адамовић који је иако користећи ресурсе Српске фабрике стакла неуспешно завршио изборни циклус у овом граду а док се чека информација о томе ко ће 2020. бити нови „Поћорек“ локално чланство СНС-а је оправдано у страху. А ево и зашто.
Већ јаче од три године ову странку потресају разни преврати и у њима увек страда обично чланство јер су унутарстраначки окршаји по правилу много суровији од међустраначких. Минули политички активизам доласком нове гарнитуре се не рачуна, уводе се нови људи, појављују нови кадрови, клупа постаје све дужа а места у игри има само за оне који су по процени нових шефова лојални, способни и спремни. Избор будућих кадрова не произилази из чланства већ се намеће „са врха“ а именовани немају баш слуха за оне који међу чланством имају симпатије да буду бирани. Тако долазимо до закључка да ће и након ове промене руководства доћи до демотивисања још оно мало преосталих старих напредњака чија ће места попунити остатак некадашњих Динкићевих следбеника који још увек нису прешли у СНС.
Било како било, очекује нас занимљив раплет који додуше као што је у тексту већ наведено по свим истраживањима јавног мњења очигледно неће утицати на крајњи исход ове битке. Поћорек је стао у Мачви а ови нови Аустрогари зауставиће се у Поморављу, тачније у Параћину, наравно без прилике да неистомишљенике бацају у Мораву.
