Данас је Сабор Светог Архангела Михаила, у народу познатији као Аранђеловдан. Празник је установљен још у четвртом веку нове ере.
Аранђеловдан је посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестелесних сила добра које су учествовале у стварању света. Сматра се чуварем православне вере и борцем против јереси.
Свети архангел Михаило, симбол је борбе против зла и на иконама и фрескама приказан је као небески ратник у војничкој опреми, са мачем, копљем и злим духом који, окован ланцима, лежи под његовим ногама.
Његов култ настао је у 3. веку и развио се најпре у Фригији. Као празник, Аранђеловдан је установљен век касније, у време Силвестера Првог Римског и Патријарха Александра Александријског.
Постоји погрешна традиција да славари не спремају жито за Аранђеловдан, заборављајући да се жито приноси не светитељу, већ свим упокојеним прецима који су се заветовали светом архангелу Михајлу.
Као крсну славу, Аранђеловдан су славили Цар Душан Силни, Стефан Немања и његови синови. Слава је Саборне цркве у Београду.
По бројности свечара празник Светог Михаила је на другом месту слава код Срба, иза Никољдана.
У народу се верује да време на Аранђеловдан показује како ће бити током целе зиме и пролећа.
Верује се да овај зимски светац лута прерушен у просјака и усмерава невернике на прави пут. У неким крајевима Србије сматрају га и заштитником сточара.
