Као у многум другим местима у Србији Параћинци нису поштеђени надимака. Онај универзални и најпознатији надимак на који ће се одазвати сваки Параћинац јесте, Џигеран. А како су Параћинци добили тај надимак постоје две легенде
Једна каже да је први воз који је прошао кроз Србију ударио ћурана у Јагодини, да су му црева остала у Ћуприји, а џигерица у Параћину, од тада се Јагодинце називају ћуранима, Ћупричане цреварима а Параћинци су постали џигерани.
Друга нешто старија легенда каже да се надимак “џигерани” везује за боравак Књаза Милоша у Параћину. Тек што се параћинска нахија ослободила од Турака дође им
у госте главом и брадом сам Књаз Милош Велики. Невични у дочеку овако важних гостију срески кнезови из Параћина реше да се посаветује са Јагодинцима који су били искуснији у томе, како да дочекају Књаза. Комшије, препредени Јагодинци посаветују их да дочекају Књаза са џигерицом у хладу топола, јер он то обожава. Параћинци се чудом чудише, јер у то време нико сем локалних рома није јео изнутрице, али Књаз је Књаз, па ако воли нека изволи.
Како их Јагодинци посаветоваше, тако параћински кнезови и урадише. Све улице и сокаци су тог дана мирисали на џигерицу а обичан народ се чудио и крстио какву то гозбу нахијске старешине спремају за великог Милоша. Када Књаз Милош виде свечану трпезу под тополама са којих су летеле „маце“, давећи све и госте и домаћине љутито прозбори чувену реченицу по којој добише Параћинци надимак:
“Џигерице ти ли си месо, Параћинци ви ли сте људи”, кад то Милош изговори па ни чашу хладне воде не попи већ зажди код домаћина који знају за ред и настави пут ка Јагодини да уз печене овнове, вино и ракију заборави ову срамоту.
