Параћинац Тома Живановић, легендарни професор Правног факултета у Београду, писац незаобилазних студија везаних за кривично право за кога стручна јавност сматра да је он најистакнутији правник и правни филозоф код Срба и ако је дуго био прећуткиван поготово након Другог светског рата.
Тома Живановић (Параћин, 6/18. фебруар 1884 — Београд, 31. март 1971) је био професор Правног фалуктета у Београду теоретичар Кривичног права, и правни филозоф, познат по увођењу трипартитног система у кривичном праву (кривично дело – кривица – казна), и допринео објективатизацији кривичног права.
Академик Тома Живановић рођен је 1884. године у Параћину од оца Стевана занатлије и мајке Станије домаћице. Основну школу и нижу гимназију је завршио у Параћину а даље школовање је наставио у Београду где је 1906. године дипломирао на Правном факултету. По завршеним студијама на Правном факултету у Београду, Тома Живановић одлази на стручно усавршавање у Париз где се рађа његова теорија узрочности, која је од тада до данас опште прихваћена у кривичноправној теорији и пракси.1907. године је права и криминалистичку школу завршио у Паризу. 1908. године је докторирао у Паризу на праву. 1909. године је постао доцент на Правном факултету у Београду. Тома Живановић је 1922. године изабран за дописног члана Српске краљевске академије, а 1926. године за редовног члана исте академије. На истој седници 1926. године за дописног члана изабран је Иво Андрић, а нешто прије Милутин Миланковић.
Редован професор на Правном факултету у Београду је од 1920. године, где предаје материјално кривично право[1]. У то време су предавали Слободан Јовановић, Ђорђе Тасић, Михаило Илић и други. У време рата факултет није радио, а у згради се налазила немачка команда. Више професора је отерано на робију у Бањички логор, а два, Михаило Илић и Ђорђе Тасић су стрељани 1944. године. После Другог светског рата Томи Живановићу је било забрањено да предаје на Правном факултету у Београду.
