Први срески лекар у Параћину био је Јосиф Холец, који је дошао у наш град 1861. године, али је убрзо тражио премештај, тако да је постао окружни физикус у Крушевцу. За здравствену културу Србије значајна је 1865. година, када је кнез Михаило Обреновић донео Закон о болницама, Закон за апотеке и апотекаре.
За првог општинског лекара у Параћину именован је др Адолф Фемен из Вараждина 1867. године, који се задржао око годину дана и након тога је отишао у Трстеник.
У Параћину се 1872. године интензивно радило на оснивању прве апотеке. Карл Ерлих, који је био апотекарски помоћник у Београду, поднео је молбу за оснивање апотеке у Параћину. Од почетка рада на оснивању апотеке, па до пуштања у јавни саобраћај требало је да протекну две године, тако да је апотека почела са радом 11. августа 1874. године. Заслужни за оснивање апотеке били су окружни физикус др Андрија Бикл и општински лекар др Игнац Хиршл, који су поднели опширан извештај о стању здравља у Параћину министру унутрашњих дела. Ово је био веома значајан догађај за око 7000 Параћинаца који нису морали да иду по лекове у Јагодину или Крушевац. Апотека је у почетку нормално пословала. Међутим, Карл Ерлих је оболео од туберкулозе, а то се одразило на рад апотеке. Због болести првог параћинског апотекара покренуто је и питање постављања администратора у апотеци, што је значило да ће у апотеку доћи дипломирани апотекар који ће пред законом бити одговоран за исправност рада. Почетком 1882. године, Карл Ерлих је преминуо. Апотека је радила са потешкоћама од самог почетка, мењала је закупце, па и власнике. Након ослобођења у Другом светском рату постојале су две приватне апотеке у граду.
Здравствена служба Параћина свој успон бележи након Другог светског рата.
Отварају се амбуланте 1946. године у фабрикама штофа и стакла у којима ради по један лекар искључиво за раднике. Експозитура окружног уреда, касније Дом народног здравља, подигнута је 1948. године, а 1950. године добијена је дозвола за оснивање Среске болнице у Параћину. Болница је имала три одељења: породилиште, опште одељење и заразно одељење. У наредним годинама формирају се саветовалишта, прва су била формирана за труднице и алкохоличаре, а ширила се и здравствена заштита на селу. Данас је организација таква да постоје две здравствене установе у Параћину: Општа болница и Дом здравља.
Здравствени радници су кроз разне успоне и падове, епидемије, болести и несреће, увек били на првој линији одбране. Савремено доба донело нам је другачије борбе и никада није било лакше бити херој, останимо код куће и олакшајмо им посао.
Текст: Тијана Пешић, Завичајни музеј Параћин
