Често се може чути питање где су млади у политици, где су они који својим етузијазмом али и резултатима у приватном и пословном животу желе да мењају окрижење, где су млади без залеђине родитеља спремни да заузму став, где су они који истински желе да себе посвете некој идеји без икаквог интереса.
Овом приликом представљамо вам Немању Јовановића из села Међуреч код Јагодине, оца, пољопривредника, монархисту. Иако под редним бројем 4 на листи ПОКС-а која је у изборној трци за улазак у јагодински локални парламент наша редакција одлучила је да баш Немању пита о разлозима због којих је ушао у политику као и о избору политичке опције.
Ја сам пре свега човек који своју будућност види у овој земљи, млад човек који је засновао породицу. Имам 28 година, отац сам, сина од 7 месеци а супруга и ја желимо још деце. Међутим ситуација у држави није баш најсјајнија. Постоји оправдана бојазан да држава не иде у правом смеру и као монархиста по опредељењу сматрам да управо такво уређење може донети суштинске промене овом друштву.
Неговање традиционалних вредности, очување породице и борба за национално достојанство некако највише пристају краљевини. Парафразираћу великог Матију Бећковића који каже да краљ узима власти оно што јој не припада. И то је тачно. Краљ симболише континуитет а ми тај континуитет као народ имамо. Управо због тог континуитета желим да као и моји преци славим, крстим и венчавам децу и унуке на истом месту, на својој дедовини. Управо због тог континуитета не желим да ми деца проговоре на немачком, да забораве своје порекло, свој језик, веру и све оно што смо као народ почели да заборављамо када смо се одрекли државног уређења којим се и најразвијеније земље поносе. Питали сте ме и зашто Покс. Ја се везујем за идеје а програмска начела ове странке управо садрже оне идеје које ја заступам. Идеја монархије окупља најразличитије људе и људе из најразличитијих социо-економских група. Краљевина представља саборност а она нам је у овим тренутцима преко потребна и основ је буђења Србије. Значи ту сам јер верујем, у програм и идеје, као и надам се, огромна већина мојих сабораца.
Још један од, да тако кажем, „доказа“, да верујем у идеју коју промовишем, у свој народ и своју државу јесте чињеница да се бавим узгојем ораха. Посадио сам га релативно скоро. Знате и само колико му времена треба да дође до пуног рода. Значи, не планирам да идем, остајем овде, као и он. Тврда и чудновата воћка о коју су многи зубе поломили некако ме асоцира на наш народ који има све и коме та круна чврстине и поноса најбоље стоји. Зато сам ту.
