У потрази за произвођачима здраве хране у овом делу Србије, екипа Гласа Поморавља се нашла на Ђурђевом брду крај Јагодине на имању породице Николић.
Мартина и Микица Николић су пре 13 година одлучили да обнове стару кућу и одавно напуштено имање које је припадало Микичином прадеди. Овај пар, пун позитивне енергије и ентузијазма нису обесхрабрили недостатак градске воде, канализације, асфалта као ни материјалних могућности. По речима Мартине Николић, иначе незапосленог инжењера шумарства, идеја водиља им је било еколошко, самоодрживо имање по угледу на стара српска сеоска домаћинства прилагођено садашњем времену. По свој прилици, у томе су и успели.
Шта подразумевате под појмом „старо сеоско домаћинство“?
Кућа са окућницом, какве су имали наши стари била је савршен самоодрживи систем. Воћњак и башта са сезонским воћем, поврћем, зачинима и лековитим биљкама подмиривали су све потребе породице. Наши стари нису користили хемију да би себи произвели храну а ипак су је имали, били витални и снажни и имали гомилу деце. Желела сам да својој породици приуштим управо то – здраву и свежу храну на дохват руке. Наравно и сама чињеница да смо окружени природом је, за мене, довољан разлог за живот ван града.
Да ли је пољопривреда била изазов за вас с обзиром да сте одрасли у граду?
Лепо кажете – изазов. Јесте, изазов који је прерастао у задовољство и од хобија, полако почиње да се претвара у професионално опредељење. Почело је тако што су наши пријатељи, када би окусили наше поврће, воће, јаја, млеко, сир или мед, желели да исте набављају код нас а не у маркетима. Одлучила сам да повећам капацитете и кренем у неку већу производњу али по истим принципима које већ примењујем а то је – што природније, без хербицида, инсектицида и фунгицида, једном речју, без хемије. Производња здравих јагода у овом великом пластенику од 30 м који видите је мој први већи пројекат у том смеру.
Реците на нешто о начину на који узгајате јагоде?
Ради се о комбинацији елемената органске и савремене производње, као и неких мојих идеја које су настале на основу личног искуства.
Због чега пластеник?
Заштићен простор даје већу сигурност производњи. Избегавате губитке од мраза, ожеготина, превише влаге – све оне факторе који умањују природну отпорност биљке која је најважнији фактор у производњи, нарочито ако желите да избегнете хемијске препарате по сваку цену.
Биљка којој су омогућени оптимални услови за живот је здрава и отпорна како на болести тако и штеточине. То вам је исто као и код људи. Ако се здраво храните и здраво живите без стреса, једноставно се не разбољевате. Све то звучи једноставно али у пракси одржавање и постизање тог оптимума захтева свакодневни рад, пажљиво посматрање и стално допуњавање знања. Грешке и погрешне процене се дешавају али и то је део учења.Као што можете видети, леје су издигнуте што доста олакшава рад. Земља између биљака физички одвојена како се евентуалне појаве зараза на корену не би шириле већ би било довољно само уклонити заражену биљку. У пролеће, током влажних дана појава биљних ваши и мрава је просто неизбежна. Иако имамо и бубамаре које се хране биљним вашима, нема их довољно тако да их једноставно уклањам „туширањем“. Сваки други, трећи дан биљке окупам под јаким млазом воде, инсекти се сперу и тако све док је потребно. Као и плевљење корова – захтева више физичког рада али добијате биљку и земљиште чисто од отрова. Све је прилагођено што рационалнијој потрошњи воде. Конвенционална производња временом осиромашује земљиште. Органска производња, пермакултура и остали , еколошки системи, временом земљиште чине све плоднијим. То је огромна разлика. Могла бих још да вам причам о јагодама али се бојим да ће текст бити предугачак. Кога занимају детаљи, може ме контактирати лично или путем Фејсбука.
Да ли је ваша производња сертификована?
За сада није из више разлога. Главни разлог је цена производа која би морала да буде скоро дупло виша а након једне мини-анкете коју сам лично спровела, закључила сам да у Јагодини већина људи то не би могла да приушти. Количине које ми дневно доспевају су премале да би се исплатило пласирати их у Београду нпр. Сам сертификат је поприличан издатак а, с обзиром да јагоде продајем људима који ме познају и знају како радим, још увек не налазим потребу да улазим у тај систем. По мом мишљењу, свака пољопривредна стручна служба би могла да се оспособи да обавља сертификацију у свом реону а 5-6 приватних сертификационих кућа које имају лиценцу за рад у Србији само представљају доказ да производња здраве хране улази под контролу великог бизниса што има позитивне али и негативне аспекте. Ако будемо повећали производњу, сертификат је неминовност.
Шта то утиче на високу цену органски сертификованих производа?
На западу највише утиче количина физичког рада, материјал и трошкови самог сертификата који се стално обнавља али држава богато субвенционише произвођаче, тржиште је велико и стандард висок тако да је и оваква пољопривреда врло уносна. Код нас држава органску производњу подржава више декларативно него практично, тј финансијски. Потребна су велика почетна улагања и позамашна површина како би се обезбедио пласман у градовима попут Београда или Новог Сада да би се исплатило.
Какви су вам планови за будућу производњу?
Моја велика жеља је такозвана “Жива пијаца”, фарма где можете доћи, одабрати сезонско воће и поврће управо ту где се узгајају и купите на лицу места. Подразумева се да буду здрави, хемијски нетретирани производи.
Порука читаоцима
Волела бих и да својим примером и корисним саветима помогнем људима који желе да се врате на село јер су предности и перспективе таквог живота све веће. Израелци са земљом која је највећим делом пустиња, постали су један од водећих извозника органске хране а Србија у којој “дугме никне где га бациш” представља једну од најсиромашнијих земаља у Европи. Време је да заиста искористимо то што нам је Богом дано.
Контакт телефон за поруџбине: 060 310-32-66
ПРИЈАТНО!!!
