Иако је на данашњој конференцији за новинаре у Палати Србија, Покрајински секретар за здравство Зоран Гојковић рекао да „у овом тренутку имамо пад броја оболелих, и то је један од разлога када се мере ублажавају” судећи према ситуацији у Поморављу ова изјава не одговара истини. На конференцији за медије није било ни помена о ситуацији у Ћуприји која је, како преносе медији, највеће жариште у Србији с обзиром на број становника. У Параћину је такође забележен већи број позитивних лица а Кризни стаб у Параћину одговара на питања како се инфекција ширила И како је дошло до пораста броја оболелих.
„Релативно велики број позитивних на коронавирус у Параћину у односу на број становника много је разумљивији када се погледа структура ових лица. На почетку епидемије то су била лица која су или дошла из иностранства као радници на привременом раду или је била реч о возачима или запосленима у предузећима која се баве транспортом робе и путника у иностранству, као и о члановима њихових породица и лицима која су била директно са њима у контакту. У другом кругу дошло је до ширења вируса у ћупријској а затим и у параћинској болници, па је заражен велики број здравствених радника (многи Параћинци раде у Ћуприји) и чланова њихових породица. Трећи круг су лица код којих се може претпоставити да су заражени као пацијенти у ћупријској или параћинској болници а затим и чланови њихових породица. Четврти круг су људи који су се заразили на радном месту у предузећима са већим бројем запослених и која су била у контакту са лицима која су возачи у иностранству или за која се може претпостаавити да су била у контакту са лицима која су претходно била заражена преко чланова породица – пацијената или радника у здравственим установма. Сада већ имамо читаве породице које су позитивне на коронавирус, по троје или четворо лица и то је углавном разлог зашто има проценутално много заражених“ каже шеф Кризног штаба у Параћину, Саша Пауновић.
Медији не могу лако доћи до података о броју преминулих у градовима појединачно јер се евиденције воде различито. Параћин на пример објављује број преминулих СА СПИСКА позитивних на корона вирус док се у неким градовима такав податак не објављује него се пацијент води да је преминуо од хроничне болести иако је инфициран вирусом па самим тим узрок смрти није Цовид 19 већ нека од болести. Сваки кризни штаб на различите начине води евиденције о броју преминулих.
„Што се тиче утиска да у Параћину има много преминулих од коронавируса подсетићу да штаб објављује информације о томе да је лице које је било на листи позитивних преминуло, при чему ми немамо увид у тачан узрок смрти који може бити основна болест због које се пацијент лечио у болници где је добио и коронавирус. На жалост, у неколико случајева грађани са озбиљним симптомима јавили су се прекасно, са већ поодмаклом болешћу коју су скривали данима и опет на жалост, у таквим ситуацијама обично су заражене читаве породице. Колико видим други објављују само податке о лицима за које је инфекција коронавирусом била једина болест за коју се знало, па се зато стиче погрешан утисак – број преминулих позитивних лица је вероватно свуда исти у односу на број заражених, разликује се само методологија вођења ове евиденције у Параћину и другим општинама“ каже Пауновић.
Ћуприја је убедљиво највеће жариште пандемије у Србији, поредећи број становника и заражених, јер има 0,4 одсто становинштва у Републици, а 3,52 одсто укупно заражених у Србији. Колико је алармантан проценат оболелих у Ћуприји (0,7 одсто) сразмерно броју становника показују резултати да, ако би Крагујевац имао 0,7 одсто заражених грађана, уместо садашњих 63 позитивних имао би 1.260, Ниш уместо 879 имао би 1.950, Нови Сад (94) имао би 2.196, а Београд (1.636) целих 12.600, анализа је коју је објавио Н1.
Извор: ФТВ ПАРАЋИН
