СРПСКА православна црква и њени верници данас обележавају Ђурђиц — Обновљење храма Светог великомученика Георгија — једну од најчешћих слава српских породица а уједно и градска слава Новог Сада и Бора.
Свети Георгије или Свети Ђорђе је био великомученик и борац за хришћаство, који је честа крсна слава код Срба. На данашњи дан православни верници се присећају преноса његових моштију из Никомидије у град Лида Палестинска. Овај светац се у нашем народу слави два пута годишње, као Ђурђиц 16. новембра и 6. маја, као Ђурђевдан, када се обележава дан његове смрти.
Празник Светог Ђорђа обележава се у свим храмовима Српске православне цркве и као једна од најчешћих слава православних Срба. На иконама се најчешће представља на коњу, како убија аждаху, док се на иконама за празник Ђурђиц приказује без коња, у стојећем ставу, са копљем или мачем у руци.
У неким крајевима Ђурђиц се слави и као имендан, па према обичајима, људи који се зову Ђорђе, Ђурђица, Ђока, Ђурђа, али и Георгије, Георгина, Гина… данас ништа не би требало да раде већ да дан посвете Светом Ђорђу и молитвама. Таквим особама ће и читав наредни период, народ каже, бити срећан.
Проповедао је новозаветну веру и, по предању, чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство. Обоје су осуђени на смрт одсецањем главе, а предање каже да је царица преминула пре извршења царске наредбе.
Убија аждају
На православним иконама и средњовековним фрескама, Свети Ђорђе је представљен како на коњу, у војводском оделу, крстастим мачем убија аждају, која је симбол паганске вере. На иконама за празник, представља се у стојећем ставу са копљем или мачем у руци.
Дани од Ђурђица до Светог Мрате (24. новембра) називају се Мратинци или вучији дани јер је свети Мрата заштитник вукова. Према предању, у тим данима светац надгледа како ко ради, затим нареди вуковима да казне онога ко није био вредан, а домаћина који не иде у цркву и не поштује Светог Мрату, највише кажњава јер му пошаље хромог вука, познатог као кривељан.
Предсказање каква ће бити зима
У данима од 16. до 24. новембра ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Жене не раде ручне послове, а верује се и да би кројачи и обућари требало да одмарају. У селима западне Србије у ове дане се клало црно пиле или млад црни петао, а Херцеговци су у ове дане клали црно јаре. Вукови се нису ловили, јер би им то донело велику несрећу.
Такође, верује се да се у овим данима може „показати“ каква ће зима бити. Ако су Мратинци магловити, зима ће бити променљива, ако је ведро, зима ће бити љута. Према народном веровању зима долази са Ђурђицем, а одлази са Ђурђевданом. Сам Ђурђиц неме посебне обичаје и у Србији се прославља исто као и све друге крсне славе. Непокретни је празник – уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан (среда, петак), спрема се посна храна
Извор: Новости
