„Трећину побити, трећину протерати, а са трећином се сликати.“
Ова девиза слична оној усташкој која је као план за хрватски „проблем“ са Србима важила у Другом светском рату можда би се чак по питању јагодинског азила могла назвати и „хуманим решењем за проблем напуштених животиња“ с обзиром да би град величине Јагодине по свим европским стандардима требао да има прихватилиште за скоро 1000 животиња а не само 18 боксева у којима ни у ком случају не може бити стационирано више од 100, а са којима би се чувени Мића Декић сликао за потребе добијања донација, што је признаћете мање од оне трећине са почетка текста.
Где завршавају напуштени пси, колико их званично има, да ли су пси у складу са Законом о добробити животиња чиповани и евидентирани, ко и на који начин врши кастрацију, колико је паса прошло кроз азил у рецимо последњих 5 година, затим колико новца је по закону уплаћено азилу по основу „хуманог збрињвања напуштених животиња“, зашто противно закону Азил нема нема адекватан карантин као ни посебан део за мачке, као и још много питања на која нико нема одговор покушали смо да поставимо шефу јагодинске Зоохигијенске службе Мићи Декићу који је, иако уредно позван од стране новинара у току свог радног времена, био у складу са очекивањима, врло дрзак.
С обзиром да телефонским путем наша редакција није могла да добије одговор ни на једно од питања јер господин Декић није био расположен за разговор који је врло непријатним тоном прекинуо изјавивши да га, цитирамо „заболе за медије“ и инсистирајући од новинара да „скрати причу“ принуђени смо да на овај начин отворимо једну можда не толико видљиву али свакако важну тему за град Јагодину. Притом истичемо да нам се до сада јављало више грађана који су као једну од основних замерки истицали управо Декићеву надменост и неприступачност у комуникацији.
Наиме, проблем напуштених паса у Јагодини постоји. Са једне стране према животињама се поступа нехумано, неодговорни власници исте остављају некастриране на улици па се пси додатно размножавају повећавајући тако њихов број на улицама а са друге стране велики број њих без икакве евиденције и спроведених мера борави на улицама града Јагодине. Одштете које се грађанима исплаћују за уједе паса су велике а градски Азил који постоји од 2012те године нема ни просторне ни кадровске потенцијале да се са овим проблемом избори. По информацијама које поседујемо, од самог старта овде је шеф поменути Декић. Декић, човек коме како кажу нико не може ништа, по нашим сазнањима је металостругар по професији и чудним сплетом околности се нашао на овој позицији. Иако противзаконито, ову функцију једно време(а можда и сада) обављао је без потребне лиценце а по наводима појединих заштитара „шушка“ се да је тек у ближој прошлости на волшебан начин дошао у посед исте, за шта немамо доказе али ћемо јавност известити о томе у наредном периоду.
Иако већ месецима наш интернет портал покушава да дође до података везаних за функционисање Азила у томе нисмо успели јер је ова институција без икаквог основа веома затворена за јавност и медије.
Наиме, иако се ради о јавном предузећу које се између осталог финансира и новцем пореских обвезника у Азил се улази уз посебне мере а забрањено је и фотографисање као да је у питању америчка база Бондстил а не институција коју финансирају грађани. Иначе, та наредба, која у азилу стоји је без печата и потписа одговорног лица.
Цео Азил заправо функционише под велом тајне па се са сигурношћу не може тврдити ни да ли чак и сам Декић са својим најближим сарадницима и запошљеном родбином уопште и долази на посао или је ту постављен фиктивно са циљем потписивања одређених докумената како се у јавности спекулише, а што ћемо подробнијим истраживањем установити и о томе известити јавност што сте од нас и очекује уколико постоји било каква сумња да се на овај начин појединцима омогућава стицање противправне имовинске користи.
Напомињемо и да је током писања нашег текста Декић је ипак одговорио на део постављених питања писменим путем, додуше не у целости а по његовим наводима ситуација је следећа:
„Прихватилиште за напуштене животиње у оквиру ЈП Стандард увек има између 70 и 100 паса који пролазе ЦНР програм стерилизације вакцинације и чиповања а овај посао обавља по уговору Ветеринатска станица у Јагодини. Прихватилиште по његовим речима има карантин у тријажи како је законом предвиђено. Што се мачака тиче како наглашава Декић логично је да пси и мачке не могу бити смештени у истом простору али у сарадњи са удружењима за заштиту шивотиња по његовим речима планира се помоћ у стерилизацији мачака и смањењу њиховог броја што је како наводи у складу са Законом о добробити животиња. На питање везано за родбинска запошљавања није хтео да одговори јер је како каже то питање тенденциозно. Такође Декић наводи и да радници па и он као руководилац имају лиценце за рад и сви су сви прошли обуку за рад са псима на Ветеринарском факултету у Београду али се није изјаснио о томе када је потребну обуку завршио и евентуално стекао неопходну лиценцу. Сви пси су по његовим речима фотографисани и објављује их удружење за заштиту животиња не наводећи притом о ком се удружењу ради.“
Дакле ни приликом телефонског разговора као ни писменим путем Декић није одговорио на питања везана за суму новца која се уплаћује азилу, намене у које је новац утрошен, колико паса је кроз прихватилиште прошло, да ли су сви евидентирани и шта је са њима тренутно, а није одговорио ни ко је од његове ближе фамилије запослен у јагодинској зоохигијенској служби сматрајући то питање тенденциозним. Такође, писменим путем, као што смо већ рекли, навео је да тренутно поседује лиценцу али није навео од које године иако су поједини заштитари више година тражили исту на увид као јавни податак.
Имајући у виду све наведено, уз постојање основане сумње да се у овој институцији поступа противзаконито, наш интернет портал принуђен је да информације које потражује, тражи од других надлежних институција попут повереника за заштиту информација од јавног значаја о чему ће јагодинска јавност бити уредно обавештена. Такође напомињемо да се током писања овог текста нисмо бавили темама везаним за поступање према животињама у самом азилу, донацијама, преродајом хране за псе иако за све то постоје тврдње појединих грађана али већ у следећем тексту о Азилу отворићемо и ту тему уз сагласност грађана који су нам о томе писали.
Уз то истичемо да ће наши новинари наредних дана отићи у један изненадни обилазак овог азила како би се на лицу места уверили и снимили да ли је Декићев „Азил“ простор из бајке(како он тврди) или нацистички логор за псе(како тврди велики број грађана Јагодине)?!
