Стојан Вељковић је рођен у Параћину 1831. године као син Јована Вељковића војног заповедника и министра из времена друге владе кнеза Милоша. Био је професор права Београдског лицеја, министар правде 1871-73 и 1879-80 и судија и председник Касационог суда. Докторирао је права у Хајделбергу 1854. године. Био је члан Касационог суда са прекидима скоро 40 година и његов председник 1897–1901. Заслужан је за доношење више закона и Устава Србије из 1869. године. Написао је врло цењено дело „Објашњење трговачког законика“ из 1866. године.
Стојан Вељковић је припадао Либералној странци. Био је министар правде у владама Миливоја Петровића Блазнавца и Јована Ристића, 1871-73 и 1879-80. Вељковић је учествовао и у писању Устава Србије из 1869. године (Намеснички устав) који је био трећи устав Србије, на снази од 1869. до 1888. и од 1894. до. 1901. године. Намеснички устав је био први устав који су усвојиле српске суверени органи власти и коме није било потребно признавање од стране Османског царства. Устав је добио своје име јер га је донело Намесништво за време малолетности кнеза Милана Обреновића.Намеснички устав је био први устав Србије којим је успостављен представнички систем, усвојено начело поделе власти и призната основна лична и политичка права грађана.У то време један од најнапреднијих Устава у Европи. Стојан Вељковић води порекло од параћинског кнеза Вељка Миљковића и његовог оца Миљка Биљарца који се са Косова доселио у Параћин крајем 18.века. Миљко Биљарац је пре Првог српског устанка био познат у Параћину као народни првак и ктитор цркава и школа, који је ноћу, кришом од Турака поправљао старе и зидао нове цркве. Син Стојана Вељковића, Војислав, следећи очев пример, докторирао је на Сорбони 1893. године са тезом о трговачким уговорима. Био је министар права и финансија у владама након и пре Великог рата и председник Београдске општине у време Аустроугарске окупације. У почетку је припадао Либералној странци, где је 1899. године био лични секретар краља Александра Обреновића, али је дао оставку на то место као чин протеста због краљеве планиране женидбе Драгом Машин. Либерална странка се после доласка Петра Карађорђевића на престо поделилаи у Националну странку коју је предводио Стојан Рибарац и Либерално-демократску странку коју је предводи Војислав Вељковић. Обе странке су се 1904. године удружиле под називом Народна странка.После Великог рата био је један од оснивача Демократске странке.
