Мислим да сам био шести или седми разред основне школе када смо за писмени задатак добили тему „Планета земља 2020-те„. Чинило ми се тада, као детету, да године пред нама доносе општи напредак, живот са мање тензија, више слобода и нова технолошка открића-искучиво у сврху општег прогреса човечанства. Нисам, подразумева се, као основац то тако формулисао али се кроз маглу управо то могло назрети као идеја. Међутим, оно на шта тада нисам могао да одговорим, што нисам могао да разумем, такође ни формулишем,а надам се да сада могу, јесте питање да ли се и у којој мери жеља и нада неких нових нараштаја, неке нове деце, поклапа са плановима оних који о њиховој судбини одлучују. Са личног становишта, требало је времена да у свом хаосу који влада око нас сазрим, образујем се, осетим живот, људе и околности како бих „у својим рукама“ имао бар део мозаика из кога би се могла назрети шира слика свега што се око нас дешава. Из мог угла. Мада кога пак и занима свет из нечијег другог угла али пошто смо у изолацији хајде да бар за своју душу нешто напишем у паузи између чувања стоке пошто сам се скоро са породицом из града преселио на село. Без намере да обесмислим препоруке званичних институција у борби са пандемијом кроз текст изнећу своје лично мишљење о позадини свега што се тренутно дешава. Па да почнем. Из свог угла.
Тренутни кошмар проистекао из пандемије вирусa COVID19 на светском нивоу даровао нам је, ако ништа друго, дуго ишчекивану могућност да се дистанцирамо, пресаберемо мисли и формулишемо став о ономе ко смо, где смо и шта нас чека. Окренути себи, својим најближима и Богу, мада је у цркву за разлику од маркета и на посао сада забрањено ићи, последњих дана у прилици смо да се путем медија суочавамо са последицама које за собом оставља поменути вирус. Не знајући да ли је у питању мутант-бегунац из лабораторије или пак вирус природно настао еволуцијом у животињском свету као реакција на човеково сатирање природе у веку иза нас, евидентно је да су последице које ће иза себе оставити многоструке. Можда не толико по броју живота који ће у овој форми однети, јер је та бројка знатно већа на дневном нивоу код многих других обољења (против којих се СЗО не бори тако срчано) али по друштво у целини овај вирус имаће много несагледивије последице и од рака и од сиде, па чак и од разарачких и освајачких ратова које непрестано воде земље запада попут оног који су ослањајући се на невидљиве авионе, осиромашени уранијум и медије водиле најмоћније земље света против мале Србије 1999те године. Чини се некако да је и тада, као и сада све то један велики експеримент, припрема и увод у нешто много, снажније и обимније на светском нивоу. И тада као и сада, опасност је стварна али све више личи на експеримент.
Дефинишући екперимент као пробу у којој се плански проучавају узрочно-последичне везе одређених фактора а имајући у виду да овај експеримент има свој широк спектар деловања, више је него очигледно да ће исти са собом изродити како здравствене тако и економске али и политичке жртве.
Иако од стране „струке“ оправдана, ова пажљиво планирана хистерија уз хипнотишуће деловање медија по свему судећи служи као параван за закулисане радње иза сцене велике светске позорнице. Светски режисери – власници крупног капитала, користе новонастали метеж да неометано суфлирају владама и институцијама које мере треба да спроведу. У тој представи велике економије ће профитирати мале и зависне постаће још мање и још зависније, мигранти ће нам се доселити и пробудићемо се у неком сасвим другачијем свету, неком сасвим другачијем друштву. Кренуће нова задуживања, јер ће и мале државе али и нижа и средња класа грађанства потрошити своју уштеђевину, велике корпорације и ММФ ће кризу која траје од 2008 и која од тада није ни престајала сада приписати овој пандемији захваљујући којој ће у зеленашке дугове увлачити нове жртве. Урушено здравство и пре појаве вируса сада је на коленима док држава нема малтене никакве приходе. Порези, таксе, све је пресушило. Откази пљуште на све стране, производња стаје. За мање од месец дана дошли смо на ниво производње који је подједнак оном из најтежих времена наше историје. У економском погледу број жртава ће бити велики.
У здравственом смислу пандемија овог вируса вероватно је генерална проба за неки нови и јачи, неки који ће стварно бити толико смртоносан и који ће претпостављам однети животе близу половине светске популације, старијих али и младих – већ болесних и производно непродуктивних. Јер много нас је. Неки нови или мутирани Корона вирус(ако се поново врати на јесен пошто је необјашњиво да се и поред карантина може одстранити могућност да када исти прође неће остати бар један човек који ће га поново проширити) послужиће као идеално оружје моћних да се растерете пензиони фондови и здравствени систем, можда и заустави надирући наталитет одређених народа, а „пандемично лудило“ разболеће и здраве који нису имали контакта са вирусом, ментално. Слику ће можда употпунити и сумњива вакцина коју ћемо да увеземо а о којој нећемо знати ништа али ћемо бити „у обавези“ да примимо како се све ово не би поновило.
А и одакле нам заправо и право да о нечему нешто знамо када ниједна власт, ниједан систем, ниједан центар моћи не жели да они који су му потчињени буду у стању да мисле, буду самосвени, да разазнају истину од лажи и сагледају позадину дешавања. Циљ свих који се докопају и мрвице моћи јесте одржавање стања свести потчињених(у овом случају грађана) само на оном нивоу који омогућава несметану владавину организоване мањине над неорганизованом већином. Волео бих да сам ипак само затуцани поборник теорије завера али неће ли мигранти као потенцијална опасност од терористичких напада, болести и вируси као опасност за човечанство бити неки од аргумената за чиповање свих становника планете земље зарад безбедности, здравља и опште сигурности вас и ваше деце? Хоће ли праћење људи бити лакше уз 5г базне станице које се убрзано постављају свуда по свету? Мој субјективни осећај је да се као човечанство налазимо у великом проблему и да је на делу почетак апсолутне контроле и дисциплиновања грађана на свим нивоима.
Ова пандемија биће доказ да медији владају светом тј. да су главно оружје и основна потпора владавини мале интересне групе на светском нивоу. Тренутни информативни хаос је само припремна командна вежба и провера борбене готовости оних који желе апсолутну моћ. 1% људи жели да заокружи своју моћ апсолутном контролом свега и свакога, одузимањем права и слобода као „ономад“ за време нациста. У њиховој намери да свој циљ остваре разрачунаће се са сваким ко мисли другачије, љуби слободу и који се у свом бивствовању не плаши људи већ само Бога и његове казне а у њиховој визији света места за Бога нема јер је исти вредносно противан систему који граде. У том смислу и број политичких жртава биће велики. Денационализовани и обезбожени појединци представљаће само бројке у глобалном стаду чија ће репродукција бити ограничена исто колико и њихова права а мантра моћних да су права, насупрот сумњама присталица теорија завере ипак загарантована свима, огледаће се само у поштовању права оних група(Геј популација и феминистички покрети) које својим ширењем не ремете концепт Новог светског поретка у коме ће у пренесеном значењу болесни владати, заражени радити а здрави ће бити изопштени све док се ови први уз помоћ ових других не разрачунају са мањином из треће категорије.
Тренутни крах идеје потрошачког друштва позитивна је ствар с тим што ће наравно лекцију из свега овога извући управо неподобна мањина из горе наведене треће категорије док ће код осталих идеја потрошочаког друштва одмах након привидне победе над пандемијом васкрснути у још интензивнијој форми него до сада јер се код већине све заборавља и све лако пролази управо као што је 24. марта у народу прошао Шредеров говор на митингу Александра Вучића или као што је јуче 6.априла прошло осветљавање Београда у бојама Немачке заставе. Без памћења и достојанства а зарад „сигурније“ будућности.
Као што рекох малопре у том новом свету места за религију неће бити, тј биће али само у оној форми која ће, без дубине, остати на нивоу фолклора и уз чувену мантру „умерени верник„. Стварни верници биће неприхватљиви екстремисти а фолклорашки приступ умерених верника узеће се као пример савременог приступа традицији, вери и Богу мада ће вера „умерених верника“ свакако бити апсолутно упитна ствар јер је код истих, показало се на садашњем примеру, страх од вируса већи од вере у васкрслог Христа. Умереност ће бити најпожељнија особина па ће умерени верници, умерени хомосексуалци, умерени педофили и умерени сатанисти врло лако наћи заједнички језик који неће сметати планираном развоју новог друштва.
У том пресеку скупова места за добар део нас неће бити, па ћемо бежећи од наметнутих вредности са брда и шума вероватно кришом ока посматрати ту апдејтовану верзију Новог светског поретка најсликовотије описану реченицом у Новом завету, Откровењу Јовановом:
И учини да сви, мали и велики, богати и сиромашни, слободни и робови, начине себи жиг на својој десној руци или на свом челу, да нико не може ни купити ни продати сем онога ко има жиг, име звери или број њенога имена.
Das experiment! Добро јутро. Искрено се надам да нисам у праву.
На Благовести, лета господњег 2020.
Аутор: Стефан-Вук Милановић