Јагодински песник Драган Глигоријевић, познатији као Јара Лабуд, још за живота постао је градска легенда. Умро је пре три деценије, али његови бивши ученици и пријатељи и данас га често помињу и препричавају дружења са њим.
Велика Морава одувек је била велика опсесија Јаре Лабуда. Она га је инспирисала да створи, можда и најлепши циклус песама. Цео живот провео је у Јагодини где је бројним генерацијама ђака јагодинске Гимназије остао у незаборавном сећању.
„Јара Лабуд није био само песник, можда и због тога још увек није заборављен. Он је био човек који је знао да разгори, ко зна колико још малих ватри у младим људима, којима је предавао. Ја спадам у те људе, којима је Јара био и професори и пријатељ. У његовој песничкој радионици сам научио и спствени песнички занат“, каже Живорад Ђорђевић, песник из Јагодине. Кроз креативну шалу Јара Лабуд је своје ученике социјализовао и удахњивао им племенитост, волео је да се надмудрује са њима….Био је врцав и оштроуман памтимо га и као великог јагодинског боема, али пре свега као песника и књижевника.
Стихови Јаре Лабуда
Теби ћу,
Теби, мутна Мораво,
Зенице своје да отворим,
О Теби, село моје убаво,
Да тугом Твојом тихо прозборим.
Он је био и један од оснивача Књижевног клуба „Ђура Јакшић“. То је био један од 3 најстарија клуба у Србији, после београдског и крушевачког. Он је и у том организациионом смислу дао велики допринос развоју књижевности у Јагодини, развоју песништва пре свега“, објашњава Дејан Танић, историчар.
Пробране моменте свога живота и размишљања о свему Јара Лабуд сместио је у пет књига песама. Његови ученици подигли су му чесму на Ђурђевом брду, поред које су се често окупљали и сећали свог професора. Јагодинска библиотека установила је конкурс и награду за писце средњошколце која носи Јарино име.
