Јачање имунитета током актуелне пандемије вероватно је и основни предуслов у борби са вирусом COVID19. Наш допринос томе свакако је здрава исхрана заснована на оним намирницама које имају гарантовано органско порекло, а млеко, сурутка, сир и кокошија јаја са газдинства породице Милановић из Бунара то сигурно јесу. Овом приликом представљамо вам њихове производе из угла струке, а све на основу резултата бројних светских студија које говоре о благодетима ових намирница на човечији организам. Па да почнемо од козијег млека.
КОЗЈЕ МЛЕКО И ЊЕГОВ УТИЦАЈ НА НАШЕ ТЕЛО
Иако дуго запостављане, козе и њихови производи, што због тренда здраве исхране-што због ситуације у вези са Корона вирусом,поново постају све актуелније како у свету тако и у Србији. Основни разлог зашто је то тако лежи у позитивним ефектима које ови производи остављају на здравље човека а које је потврдила наука.
Наиме, козје млеко по свом саставу најсличније је мајчином млеку а у поређењу са крављим млеком неупоредиво је здравије, притом под крављим млеком не подразумевамо оно које се може наћи у маркетима јер је то млеко апсолутно осиромашено током поступка његове обраде. Природно и свеже козје млеко садржи витамине Б1, Б2, Б6, Б12, важне за јачање нервног система.
Садржи 47 % више витамина А у односу на кравље млеко док калијума има 134% више а бакар је заступљен 400% више у односу на кравље млеко. Такође козје млеко обилује и минералима попут калцијума и фосфора који су важни за чврстину и правилан развој костију, као и цинком и селеном, снажним антиоксидансима битним за одржавање имунитета али и за јачање плодности како код мушкараца тако и код жена.
На основу резултата истраживања која су обавили шпански научници ово млеко се препоручује и особама које пате од анемије изазване недостатком гвожђа у крви. Они тврде да управо козје млеко подстиче боље искоришћавање гвожђа у организму и обнову хемоглобина. С друге стране, по тврдњама научника, у млечним мастима козјег млека налази се и специфична линолна киселина, које у крављем млеку уопште нема. Научно је доказано да баш та линолна киселина поседује антиканцерогено дејство због чега би козје млеко требало превентивно да се конзумира у одбрани од канцерогених обољења.
Потврда за то, између осталог јесте и чињеница да уз тиграсту ајкулу козе представљају једина жива бића код којих није забележена појава рака.
Обзиром на то да су козе са пољопривредног газдинства Милановић стално на паши исте врло често једу кору дрвенастих биљака па је њихово млеко богато силицијумом, минералом који повољно утиче на квалитет коже,косе,ноктију, као и нервог система. Козје млеко треба пити и због обиља олигосахарида који делују противупално а истовремено регулишу поремећену фукцију црева. Такође опште је познато још из старих дана да козје млеко помаже и код болести дисајних путева а ово млеко могу пити и особе чији организам теже подноси млечне производе јер у козјем млеку има вишеструко мање количине лактозе у односу на кравље млеко а лактоза је та која проузрукује отежано варење млечних производа, надимање у стомаку и проблеме са столицом код појединих особа. Код одраслих особа козје млеко може помоћи у спречавању појаве високог крвног притиска и атеросклерозе. Изузетно је богато калијумом који представља основни минерал за одржавање нормалног крвог притиска и функције срца.
Можда је тешко поверовати, али најчешћа алергија на храну која се дешава деци до треће године старости је алергија на кравље млеко. Алергијске реакције обично се испољавају као кожни осип, повраћање, дијареја и анафилактички шок. Разлог настанка овакве реакције је протеин алфа с1 казеин којег у крављем млеку има чак 89 одсто више него у козјем. Према недавној студији, 93 одсто беба које су показале алергију на кравље млеко могу да пију козје млеко без икакве алергијске реакције. Дакле, протеини из козјег млека и сурутке препоручују се онима који су алергични на производе од крављег млека.
КО И ЗАШТО КУПУЈЕ КОЗЈИ СИР?!
Козји сир је деликатес и осим што га конзумирају гурмани он је истовремено и веома здрав. Произведен по традиционалној рецептури на имању Милановића и од 100% чистог козјег млека овај сир се доста разликује од оног који можете купити у маркетима. Њему се не додају никакви конзерванси, нити адитиви као ни вештачке боје. Све је природно и апсолутно чисто – почев од пашњака, па до крајњег производа – сира. Садржи висок удео протеина и здравих масноћа и природно низак удео угљених хидрата, што погодује здравој исхрани. Има високу нутритивну вредност и лакше се вари од одсталих врста сирева. Обилује природним влакнима која убрзавају наш метаболизам. Мање је масан и мање калоричан у односу на крављи сир.
У понуди Милановића је више врста сирева од младог па до старог – преврелог као и они са љутом туцаном паприком, белим луком али и зачинским биљем чијем аутентичном укусу и лековитости доприноси чињеница да зачинско биље набављају са планине Ртањ, а које у комбинацији са здравим козјим млеком чине овај сир јединственим и изразито пикантним. Такође у понуди је и тврди козји сир са сушеном говедином, а ускоро као свој ПРЕМИУМ ПРОИЗВОД представиће и тврди козји сир са сушеном говедином и тартуфима у хладно цеђеном маслиновом уљу.
Важно је истаћи да Милановићи своје сиреве праве на стари начин, у за то посебно опремљеној просторији. Калупи за сир израђени су од прохрома а сир зри на посебним дрвеним полицама на сталној температури уз свакодневно окретање и досољавање.
На тржишту се може наћи још сличних производа али Милановићи истичу да је њихов домаћи, стари, преврели сир са зачинским биљем и маслиновим уљем у теглицама другачији, гарантујући притом апсолутни квалитет. Као прво, Милановићи су у потпуности заокружили процес производње. Пре свега њихове козе као што смо то већ рекли највећи део дана проводе на паши а зрнасту храну производе сами. Затим, сир који се од млека ових коза добија након вађења из калупа стоји на полицама и до месец дана где се уз свакодневно окретање и досољавање суши и зри добијајући тако шмек који потрошачи очекују.
Након што процес зрења буде готов, сир се скида са полица сече на коцкице и пакује у стерилисане теглице, а затим налива хладно цеђеним маслиновим уљем, произвођача Монини који производи Екстра Девичанско маслиново уље већ три генерације а сама компанија је основана 1920. године па су се временом издвојили као произвођачи најбољег маслиновог уља не само на нашем тржишту већ и у свету.
Зашто баш хладно цеђено маслиново уље?!
Хладно цеђена (пресована) уља се добијају природним поступком тј. механичким пресовањем (хладно пресовано) искључиво од једне врсте сировине. Није дозвољено додавање адитива (члан 11, Правилника о квалитету јестивих уља).
То гарантује лековитост и и позитивне ефекте на цео организам човека.
Маслиново уље садржи, не само витамине растворљиве у мастима (А, Д, Е, К), већ и хлорофил, минералне материје, ензиме… Полифеноли (налазе се у коштици маслине) му дају боју, мирис, арому и снагу антиоксиданса, па заједно са антиоксидантом витамином Е и олеинском киселином (Ц18:1) чине срж његове лековитости. Лецитин из маслиновог уља стимулише метаболизам масти и шећера, а специфични састав масних киселина позитивно делује на очување здравља костију и зглобова. Благотворно дејство овог уља на срце и крвне судове чини да уз друге добро изабране намирнице медитеранска исхрана важи за једну од оних које обезбеђују здравље и дуговечност конзументима. Истичемо да је просечни животни век најдужи управо у оним срединама у којима се највише конзумирају козји производи и маслиново уље па се ова комбинација Милановића може слободно назвати извором дуговечности из срца Поморавља. Сама чињеница да се за ову комбинацију користи управо маслиново уље произвођача Монини а не било које друго гаранција је квалитета овог производа у понуди Милановића.
КОЗЈА СУРУТКА КАО ЛЕК ИЗ ПРИРОДЕ
Осим продаје козјег млека и козјег сира Милановићи у понуди имају и козју сурутку која је од давнина позната као намирница која народски речено „враћа из мртвих“. Домаћа козја сурутка је непревазиђена ствар у лечењу разних болести и права је витаминска бомба. Ова сурутка делује и као природни антисептик због електролита које садржи, а због минерала у свом саставу делује позитивно на кости и лигаменте и одлично се показала у превентиви остеопорозе и артритиса. Уз то, одлична за спречавање надутости и гасова.
Сурутка се изузетно препоручује трудницама и дојиљама, особама које раде тешке физичке послове, активним спортистима, особама са болесним плућима или дисајним органима, особама које имају висок ниво холестерола у организму, висок крвни притисак или дијабетес.
Осим тога регулише сан и побољшава расположење, помаже код хроничног стреса и умора, код пада имунитета, препоручљива је код особа које имају проблем са кандидом, штитном жлездом, мултипла склерозом, Паркинсоновом болешћу, хроничним хепатитисом. Редовно је могу користити особе које имају проблем са затвором и хроничном упалом црева. Занимљиво је и то да њоме могу скидати наталожене наслаге са зуба, а осим за унутрашњу употребу, козја сурутка се може користити и за мазање коже која се и на тај начин регенерише. Користи се после сунчања за ублажавање опекотина, за ожиљке и црвенило, чисти боре и чини кожу чистом и меком.
Такође се,на основу научних истраживања, препоручује трудницама у исхрани јер садржи важне беланчевине које су потребне за правилан развој фетуса.
Важно је напоменути да протеин из козјег млека ствара мекшу сурутку, која је много лакша за варење од кравље а осим тога, протеин козје сурутке и његова хемијска структура су веома слични протеину који се налази у мајчином млеку. Он подстиче функције имунолошког система, помаже у изградњи глатке мускулатуре, помаже желуцу и јетри да се регенеришу, а такође омогућава неометан рад црева.
Дакле, из свега наведеног закључује се да је козја сурутка одличан начин да обезбедите додатне залихе протеина кроз исхрану. Лако је сварљива, организам је брзо усваја, толерантна је према особама које су алергичне на лактозу и у себи садржи важне витамине и минерале који су људском телу неопходни како би било и остало здраво. Једноставно, све здравствене предности су на страни овог производа насталог прављењем козјег сира, тако да је његово увођење у редовну исхрану сваког од нас од непроцењиве важности за јачање имунитета.
ЗАШТО КУПИТИ БАШ ДОМАЋА А НЕ ЈАЈА ИЗ МАРКЕТА?!
Прва асоцијација на домаћа јаја је сеоско двориште, где се коке слободно крећу, чепркају по земљи и траже храну, док у кокошињцима пуним сламе свијају своја гнезда. Коке које се узгајају по принципима слободног узгоја, као што се то ради на газдинству Милановић из Села Бунар код Јагодине, дају квалитетнија јаја од кока из масовног узгоја.
Разлог за то је једноставан – ове коке имају много више мишићне активности а много мање стреса јер могу да се слободно крећу а храна коју једу је разноврснија и узета непосредно из природе без адитива у исхрани. Та јаја која узимамо из кокошјег гнезда имају најздравији састав неупоредиво квалитетнији у односу на коке које живе у кавезима и „производе јаја“ за комерцијалну продају.
Кокошке које носе јаја намењена комерцијалној продаји једу индустријски приправљену мешавину житарица а како би се спречило ширење болести и разних патогених организама на великим фармама кроз храну овим животињама дају се разни суплементи у исхрани а неретко и антибиотици као и отрови за тзв „пипу“ које кокошке уносе кроз храну и на тај начин постају заштићење од ових малих паразита који умиру одмах када се „прикаче“ на кокошку због отрова намењеног њима који се кроз храну налази у крви кокошака а самим тим у малим, а по стандардима „дозвољеним“ количинама и у самом јајету. Уз то, ове кокошке у халама у којима се налазе живе под вештачком светлошћу и амбијенту који се због одржавања потребне температуре за оптимално ношење јаја недовољно проветрава.
Насупрот њима, кокошке узгајане у слободном систему уз житарице, једу траву, корове, инсекте и све нутритијенте које инстиктивно сматрају неопходним за ношење здравих јаја(Читај: стварање потомства) а то, заједно с чињеницом да се те кокоши крећу на отвореном и на сунцу увелико доприноси квалитетнијем саставу јајета и односу протеина, масноћа, аминокиселина, витамина и минерала у њиховим јајима.
Наиме, ако се кокоши хране само житарицама и адитивима, како се то ради на великим фармама, њихова ће јаја имати већи удео штетних масних киселина које учествују у изазивању упала у телу.
40 посто више витамина А те двоструко више витамина Е
С друге стране, јаја слободних кокоши узгајаних на еколошки начин имају више позитивних омега-3 масних киселина које спречавају настанак упала, доприносе здрављу мозга, срца и крвних судова и јачају имунитет. У таквим ће јајима бити и далеко мањи удео омега-6 масноћа, четвртина засићених масноћа и трећина холестерола од количина које имају конвенционална јаја.
Управо због тих „лоших“ масноћа, јаја каткад знају бити на лошем гласу. На трагу органске производње за сопствене потребе настала је и жеља породице Милановић са троје деце која је из града прешла на село са циљем производње сопствене хране, између осталог и домаћих јаја, и продајом вишка производа на неформалном тржишту у Јагодини. Производња јаја на газдинству Милановића није усмерена на профит па Милановићи не купују индустријску кокошију храну која често зна бити контаминирана штетним гљивицама, хербицидима, пестицидима, тешким металима и антибиотицима који се дају кокошима да би се спречила инфекција или да би се поспешио њихов раст и продукција. Из тог разлога, конзумна јаја са газдинства Милановића, баш као и она која су сертификовано органски узгојена, имају и до 40 посто више витамина А и двоструко више витамина Е.
Зашто су јаја са пољопривредних газдинстава скупља од оних из маркета?!
Уврежено је мишљење да су „сељаци“ алави и дрчни, да прецењују своју робу и да је оно што нуде неосновано скупље у односу на комерцијалне производе. Али суштина је другачија.
Наиме, сорта кокошака која се чува на фармама и сорта у слободном узгоју немају додирних тачака осим што се једним именом зову кокошке. Комерцијална кокош је хибридна врста „направљена“ тако да је њена основна улога ношење јаја па отуда и не чуди њена висока продуктивност коју одликује ношење и до 90 јаја на 100 дана продукције. Те кокошке немају нагон за „квоцањем“(лежењем пилића), живе у кавезима и немају природног непријатеља.
Насупрот њима домаћа кокошка јаја носи сваког другог дана, једном до два пута годишње се „квоца“ и док лежи на јајима и води пилиће не носи јаја и до два месеца. Уз то, домаће кокошке које целодневно бораве на отвореном имају велики број природних непријатеља од напуштених паса, преко лисица, јазаваца, ласица и осталих предатора којима је ова живина храна јер претерано изловљавање дивљачи, ситних глодара и птица поменуте предаторе инстиктивно спушта ка насељеним сеоским срединама у потрази за храном а све то повећава цену производње јаја. Зато су домаћа јаја скупља и тако мора и да остане јер би у супротном спуштање њихове цене довело у питање и само порекло тих јаја као и њихов квалитет.
Производе описане у тексту МОЖЕТЕ ПОРУЧИТИ на број телефона 069/109-1006
