Пре неколико сати на Радио телевизији Србије у емисији „ШТА РАДИТЕ БРЕ“ јагодинско комунално предузеће „Стандард„, које се у јавности представља као једно од најуспешнијих у тој делатности у Србији, презентовало је данас, по њиховим речима, савремену тешку механизацију и план нових инвестиција у водоснабдевање и пречишћавање отпадних вода вредан 24 милиона евра а по речима директора Лукића механизација је купљена из сопствених средстава. Е сада, коме ће од руководиоца и привилегованих појединаца те машине повремено послужити у приватне сврхе не зна се као што се не зна ни на који начин је спроведен поступак реконструкције постројења за водонапајање у прошлости.
Какво ће стање са организацијом, пословањем, представљеном механизацијом и најављеним новим погоном за пречишћавање вода бити у будућности то не можемо да знамо, али кратком ретроспективом можемо анализирати ситуацију у „Стандарду“ до данас, барем по наводима запослених у овом јавном предузећу.
Наиме, да кренемо од главе. У три радне јединице у оквиру „Стандарда“ (РЈ Водовод, РЈ Гробље, РЈ Зеленило) део руководиоца има образовање ниже од потребног за обављање функција на којима су што је погодно тле за оно што следи.
Тврдње људи упућених у тематику и стање у овом јавном предузећу, су да ситуација је није тако бајна како се јавности представља, што из техничких што и из организационих разлога. Технички, како сазнајемо, водовод има губитке од преко 50% и као основни разлог наводе се нерегуларни прикључци одређених перионица, појединих фабрика али и неких села и повлашћених појединаца. Отуда и не чуде тврдње дописника Гласа Поморавља да поједине куће са базеном у свом поседу потрошњу воде плаћају исто као и четворочлана породица у некој јагодинској згради. Спомиње се и да су међу дужницима за воду и поједини угоститељски објекти али и поједине зграде које су бесправно прикључене на водоводну мрежу.
Евиденције о евентуалним губицима званично нема иако се у спекулише да се ради о цифри од чак више десетина хиљада евра на месечном нивоу и поред тога што је код нас кубик воде најскупљи управо захваљујући пословној политици овог предузећа која дозвољава великом броју очигледно повлашћених појединаца да не плаћају рачуне за водоснабдевање. Да ли, како и због чега та дуговања застаревају питање је о коме ће бити речи у нашем наредном тексту.
Такође питање је да ли узрок евентуалих губитака али и цене кубика воде, која са свим ставкама износи 78 динара, лежи у нерегуларним прикључцима са неконтролисаном потрошњом и немогућношћу наплате потрошње воде или у превеликом броју радника. Губици свакако постоје, то је сигурно, јер се ово предузеће до сада више пута задуживало и то вишемилионским кредитима попут оног од 6000000 евра који је био намењен реконструкцији постројења за водонапајање што у случају позитивног пословања не би био случај.
Интересантан је и начин коришћења машина од стране директора Лукића који је по наводима сведока за потребе довођења приватне куће са базеном у функционално стање ангажовао управо машине овог јавног предузећа а промер његовог прикључка за воду износи 6/4 што је промер који се уопште не користи за грађанство.
Важно је напоменути да су поједини радници тужили ово предузеће због дугова за путне трошкове и солидарну помоћ и да дуговања према одређеним радницима иду и преко 200.000 динара а судски поступак је у току.
Редакција интернет портала Глас Поморавља није до објављивања текста успела да ступи у контакт са директором Лукићем али ће у законском року објавити демант чим нас из овог предузећа буду контактирали. До тада, у складу са називом поменуте емисије из увода текста постављамо питање ШТА РАДИТЕ БРЕ?!
