Није ми најјасније како би се ти избори организовали, каже Саша Пауновић, шеф опозиционе одборничке групе Сигурно напред у општини Параћин, и бивши заменик председника ДС, одговарајући на питање Данаса како види идеју београдских интелектуалаца и активиста о одржавању примарних избора у опозицији на којима би били изабрани кандидати за председника Србије и градоначелника Београда.
„Ко би гласао? На који начин би се установили бирачки спискови ‘опозиције’? То је вероватно изводљиво у земљама где опозиционе странке бар знају ко су им чланови. У Србији под СНС-ом заиста не разумем шта би то у пракси значило“, наставља наш саговорник износећи своје мишљење да је бављење оваквим темама губљење времена.
– Опозиција, укључујући интелектуалце који би да је заступају, стално бежи од проблема и прави се да не види „слона у соби“. Није проблем опозиције ни преговарачка платформа, ни ко ће преговарати, нити недостатак занимљивих идеја каква је одржавање претходних избора. Проблем је што не постоји организација. Да СНС сад отвори медије и испуни све услове, закаже изборе на свим нивоима за новембар, целокупна опозиција не би могла да сакупи пристојне листе за локалне изборе у половини општина у Србији, каже Пауновић.
Упитан шта би по њему опозиција могла да уради на изборима у Косјерићу и Зајечару, заказаним за 28. март, он одговара: „Не познајем довољно ситуацију у ове две локалне самоуправе. Начелно СНС је тешко победити на локалним изборима који се одржавају у истом тренутку у пар општина. Они тада фокусирају целокупни државни апарат, паре и мафију на мали простор. Шансу за боље резултате опозиције треба тражити на општим локалним изборима. Да би и на таквим, општим изборима, опозиција имала било какве шансе потребно је бар годину дана припрема.
СНС је ултраклијентелистичка организација. Не презају од злоупотребе свих могућих државних ресурса за подмићивање, уцењивање и претње. У таквој ситуацији лидерске прес-конференције, саопштења, видео-блогови и уопште скоро било каква активност сем конкретног рада на терену немају скоро никакав утицај. Све је то обичан маркетинг усмерен на позиционирање одређене политичке организације унутар опозиционог корупса или промоција каквог појединца. На пример, то у Зајечару буквално не види нико ко већ није чврсто решио да гласа за опозицију.
У теорији и пракси познато је одавно све шта треба урадити за максимално могући резултат на локалним изборима. Све се своди на избор људи и рад на терену. За мене је запањујуће да иако се о томе све зна, у Србији не ради скоро ништа од тога, част изузецима“, каже Пауновић.
Према његовом искуству, а он је успео и на изборима 2016. у Параћину да победи СНС „опозициони лидери углавном ту могу само да сметају“.
„Пре ће неко од комшија одбити да гласа за вас јер сте члан организације којом председава онај „лопов“ или „фашиста“ него што ће гласати за вас иако вас не цени, због мудрости лидера. Са напредњацима је наравно обрнуто“, додаје наш саговорник.
Несхватање реалности
Упитан како, по његовом мишљењу, опозиција треба на наступи на округлом столу о изборним условима код Ивице Дачића, Саша Пауновић одговара: „Ово надгорњавање опозиционих групација ко ће коме да приђе или ко може а ко не би требало да се придружи некаквим општим захтевима знак озбиљног одсуства схватања реалности у којој живи 99 одсто грађана који би за ту опозицију гласали. Уверен сам такође, да, иако треба учествовати у дијалогу, напредњаци неће стварно прихватити или стварно спровести било шта што заиста може да изборне услове у Србији учини равноправним. Они ће учинити уступке само ако на то буду принуђени, а ако до тога дође, уступци неће ни бити потребни. Опозиционо окупљање је апсолутно неопходно, али бојим да ће се на крају све ово са дијалогом претворити у огромно губљење времена. Једина корист ће бити коначно разумевање да СНС не намерава да о било чему води дијалог и да ипак мора да се ради, неће победа пасти с неба.
Не верујем да ‘странци’ у лику ЕУ искрено желе да се стварно заузму за демократизацију Србије. Биће присутни толико да ништа неће моћи да им се замери. Одрадиће дневнице, написати више или мање коректан извештај и отићи. На крају крајева, борба за слободу у Србији и није њихов, него наш посао“, поручује Пауновић.
Извор: Данас
