Највећи страх сваког родитеља јесте страх да би у било ком случају могли да остану без детета. Управо тај страх постао је стварност за ратног ветерана и његову супругу из околине Пожаревца.
Жељко Топавловић и његова супруга Еленка Хлипец из Аљудова код Малог Црнића, родитељи петогодишњег дечака, над којим од децембра 2019. године имају пресуду о самосталном вршењу родитељског права, девет месеци касније суочавају се са прогоном и фактички отмицом детета од стране Центара за социјални рад у Малом Црнићу.
У четвртак ујутру 29. октобра, уз обезбеђење четири полицијских службеника директорка Центра за социјални рад у Малом Црнићу, Дијана Мирковић, и раднице Центра Јелена Ђурић, Данијела Илић, психолог Нада Костић и судија Зорица Стојадиновић уз пратњу још две особе, без претходно урученог решења о одузимању детета, док је судија Жељку у дворишту испред куће објашњавао да су наводно дошли због упућивања детета код логопеда због говорне мане, директорка Центра за социјални рад уз образложење да хоће само да види како је дете, ушла је у кућу где се налазила мајка Еленка са својим сином.
Међутим, то образложење директорке Центра, да хоће само да види како је дете, испоставило се да је већ унапред био само добро оркестриран план легалне отмице детета.
Наиме, директорка Центра Дијана Мирковић, након што је ушла у собу где се налазила Еленка са својим петогодишњим дететом, чим јој се указала прва прилика, брутално је истргла дете мајци из наручја, а Еленку је силовито одгурнула и истрчала са дететом из куће ван, стрпала дете у аутомобил и одвезла се са дететом у непознатом правцу. Док је директорка са дететом у наручју бежала у правцу аута, дете је плачући дозивало оца кога је полиција жадржавала све док се директорка није удаљила са украденим дететом.
Након овог сазнања да је породици Топавловић-Хлипец бесправно и без основа на силу отето петогодишње дете, како би помогли породици да врати назад своје отето дете мобилисали су се многобројни грађани, Удружења ратних војних ветерана и припадници Словачке мањине у Србији а од политичких странака једини који су стали у заштиту ове породице јесу чланови браничевског окружног одбора Српског покрета Двери . Драган Јовић, члан Главног одбора Двери и координатор ове странке за Браничевски округ након што је алармирао јавност и обишао унесрећену породицу за наш портал изјавио је следеће:
„Ја сам згранут. Као хришћанин, као родитељ, као неко ко је увек био на страни правде, не могу а да макар као појединац не станем на страну ове унесрећене породице и дам свој допринос њиховој борби. Човеку који је за ову државу крварио, ратном ветерану, на најсвирепији и наподмуклији начин дете отимају ратни профитери, страначки војници и људи без имало морала. Све је овде противзаконито и противморално. Од извештаја који је сачињен па до намере због које ова отмица и учињена. Овом приликом позивам све суграђане и све оне који могу да се успротиве, устану и подрже ову породицу. Будемо ли ћутали колико већ сутра данак у крви који спроводи овај режим стићи ће и у наше домове.“
У тужби коју је Центар за социјални рад Мало Црниће поднело против породице Топавловић-Хлипец због лоше материјалне ситуације, наведено је да су прозори разбијени, кухиња прљава, да се по кући шетају пацови, да се њихово старије дете шета у гаћама по кући, да је у кући хладно…
Локални медији, грађанство и руководство покрета Двери у петак су обишли породицу Топавловић-Хлипец, и затекли сасвим другачију ситуацију од оне која је наведена у тужби Центра. Услови су добри, прозори нису разбијени, пацова никаквих нема, као ни других нетачних тврдњи, које су наведена у тужби Центра. У кући је топло и пристојно се живи, једном речју, права сеоска атмосфера. Како нам је потврдио и Жељко, сви извештаји су лажни, и не приказују право стање породице, јер никада није долазио ни један судски вештак нити је Центар за социјални рад Мало Црниће било шта предузео како би им помогли да побољшају услове живота.
У селу за Жељка и његову породицу сви имају само речи хвале. У сеоској продавници рекли су нам да породица Топавловић-Хлипец важи за једну од сиромашнијих породица у селу, али то је породица која не заслужује да им се дете одузме, а Центар је заправо све учинио да тако буде.
Жељко је ратни ветеран који је био рањен 99 године на Косову бранећи своју државу од НАТО агресора, а та иста држава данас му је одузела дете због наводне лоше материјалне ситуације – каже наш саговорник, и додаје да се директорка Центра Дијана Мирковић сада свети Жељку, јер је отприлике пре 20 година док је радила као педагог у школи, издала налог да се једној породици из села одузму деца. Жељко је тада у селу сакупио мештане и спречио то извршење.
Иначе, Еленка Хлипец је држављанка Србије родом из Војводине а део је Словачке националне мањине у Србији, док је Жељко држављанин Србије који је део Влашке националне мањине у Србији.
По информацијама које поседује интернет портал Глас Поморавља, дете је привремено предто породици у околини Параћина која ће за то примати позамашну финасијску надокнаду од стране државе али такође није искључена могучност предаје детета страним усвојитељима са којима држава Србија од скора има успостављен протокол о сарадњи, о чему је Глас Поморавља већ писао.
