Друштво Образовање Политика

Одузимање деце по Шарчевићевој методологији-савремени данак у крви

Омађијани ефектима планираног медијског зомбирања грађана које у име режима спроводе, слободно се може рећи, сви медији са националном фрекфенцијом, затим у страху да увек може горе и да је сада приоритет сачувати и ово мало слободе макар се она чувала скривањем и ћутњом, погнуте главе и и покривених ушију српска јавност реагује на савремени Данак у крви осмишљен и организован од стране ни мање ни више него српског режима или ако се у обзир узму све чињенице онда се слободно се може рећи српских окупатора.

Наиме шпекулације да ће држава грађанима одузимати децу некако су у јавности превише симплификоване, обезвређене и сведене на ниво искључивог спашавања деце од родитеља који због тежих облика наркоманије, алкохолизма, насиља и других девијација унутар породице занемарују и повређују децу до те мере да је њихов психофизички развој у тим срединама немогућ а њихова будућност угрожена. Међутим, законски и подзаконски акти који су у последње време донети а тичу се породице као основне ћелије друштва отварају многo шири спектар случајева непожељног поступања или непоступања родитеља у којима се може покренути поступак одузимања деце. Непосредних разлога због којих до трајног одузимања деце може доћи је много па је тако евидентно да је држава родитељима одузела прво да самостално одлучују о томе како ће васпитати сопствено дете, у складу са његовим карактером, већ је васпитању пре свега приступљено на један универзалан начин као да се не ради о људским бићима која се међу собом по много чему разликују. Осим што дете више не смете тући онда када то стварно заслужује не смете му усађивати ни радне навике јер се и помоћ у кући може протумачити као принудан рад и искоришћавање деце, док када држава то ради онда се то у конкретном случају зове дуално образовање.

Специјалиста за тај вид образовања погађате наравно је одлазећи министар Шарчевић који је осим своје бахатости у јавности све више познат и као неко ко се залаже за одузимање „непослушне деце непослушних им родитеља“. Начин његовог опхођења према новинарима, колегама просветним радницима, студентима и ђацима иако упитан ипак није тема овог текста. Оно што јесте тема и оно што траумира ионако већ довољно истраумиране родитеље и ђаке јесте његово отоманско схватање позиције на којој је до скора био па је сходно томе без страха од икакве казне(с обзиром да они могу све) кренуо афирмише већ увелико легализовану кампању одузимања деце, а да би данак у крви био потпун држава је то употпунила протоколом о сарадњи са страним агенцијама које посредују између државе и заинтересованих лица из иностранства у примопредаји деце.

Те агенције налазе се, пратећи нашу спољну политику, у Немачкој, Америци, Израелу, Канади, Италији… По информацијама које наш портал поседује, након одузимања деце и њихове предаје посредницима деца се бришу из нашег регистра и нико сем оних који спроводе поступак усвојења не зна шта се даље са том децом дешава. Деца се узимају врло мала, од 1-5 година са циљем трајног брисања њихових идентитета јер у том случају као формиране личности неће имати могућност сећања ко су и одакле су. Оно што комплетну ситуацију чини још апсурднијом јесте и то што се у јавности све чешће говори о томе да до одузимања деце може доћи чак и у случају неношења маски а изјава одлазећег министра Шарчевића да је и одузимање детета казна за оне који се противе ношењу маски, врхунац је у најмању руку злочиначког односа према грађанима Србије са циљем застрашивања и лоботомизације народних маса сличне оној у нацистичкој Немачкој или Отоманској империји. Давати некажњено овакве изјаве и то док најразвијене земље света ношење маске све више своде само на ниво препоруке а не и обавезе-поготово у школама, представља најподмуклији вид репресије и угњетавања грађана коме се, док не узме маха, под хитно мора стати на пут.

Апсолутно однарођена држава сопствене грађане посматра искључиво као радну снагу и профитабилан ресурс у чијој експлоатацији неће бити поштеђена ни деца јер се на тај начин за овај окупаторски режим остварује двоструки бенефит, са једне стране је профит а са друге успостављање апсолутне контроле над грађанима који се плански држе у страху од побуне јер чини се тако своју децу, свој посао и себе чувају од репресије и одмазде.

На крају, апелујући на грађане да овај текст поделе и пошаљу својим пријатељима,  шаљемо и поруку овом ненародном режиму која гласи:

Децу вам нећемо опростити!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.