Синиша Милојевић, један од ретких високих представника полиције који је „преживео“ све политичке промене захваљујући таленту адаптације у свим приликама. Остао је упамћен као једини командир полицијске станице у Србији који је казнио своје полицајце јер су одбили да носе лично наоружање приликом грађанских демонстрација 1999. и 2000. Након полицијске каријере и лоше репутације коју је стекао и која га чини неомиљеним у друштву, Милојевић упливава у политичке воде. Као бивши оперативац и човек са везама драгоцен је за било какву организацију, а посебно политичку. Своје место проналази у Таламбином покрету „Сви за Параћин“ где постаје истакнути члан и по извајама упућених „човек из сенке“ задужен за телефонирање и директни контакт са политичким како неистомишљеницима тако и истомишљеницима. Захваљујући свом политичком доприносу 2016. постаје председник надзорног одбора Јавног предузећа „Водовод“ Параћин на чијем челу остаје све до 2019. године. У јеку покушаја напредњака да преотму власт у Параћину,Милојевић врши лошу процену ситуације, несхватљиву за бившег полицијског оперативца на високим функцијама, и прелази у редове Српске напредне странке како би сачувао своју позицију.
Покушаји напредњака да преотму легално изабрану власт су доживели дебакл, баш као и сам Милојевић који је прелетео у редове напредњака рачунајући да ће до промене власти заиста и доћи. Због свог доприноса у покушајима да напредњаци преотму власт, у виду претњи, уцена и посета одброницима које су сматрали лабилним и погодним за притисак, Милојевићу се додељује 11. место на локалној листи кандидата за одбронике Српске напредне странке у Параћину.
