„Прво смо малтретирани и затворени у кућу без разлога, а онда Хитна помоћ није хтела да дође и прегледа мог супруга, за којег се касније утврдило да није имао корону. Моја је дужност да истерам правду, и као супруга, нећу дозволити да ово прође некажњено“,почиње своју страшну причу Десанка Виђен (70) из Рибара код Јагодине чији је муж Алекса (71) преминуо 25. марта.
Ова старица до детаља памти сваки секунд од 20. марта када им је полиција закуцала на врата. Касније су сазнали да је њедан комшија пријавио да им је долазило лице из иностранства и да су их због тога изоловали. Оно што је најгоре је да нико није проверавао да ли су заиста имали госте, нити их је ико тестирао на коронавирус. Само су им рекли да остају у изолацији и то са капије!
Када су дошли, само су питали издалека да ли смо имали госте. Ја сам се зачудила, јер нигде не излазимо, пошто се обоје опорављамо од саобраћајне незгоде коју смо имали пре више месеци. Један од троје полицајаца је позвао неког и рекао да ја не сарађујем, а онда се окренуо ка мени и рекао ми да не смемо да излазимо. Уопште нам нису објаснили шта је у питању – прича за Директно.рс бака Десанка.
Она додаје да јој се муж насекирао када му је рекла шта се дешава, а да ни сама није знала шта је тачно у питању.
И након неколико дана, мој супруг је добио температуру. Позвала сам хитну и тако сазнала да нас имају у евиденцији као могуће ковид заражене, али да је пријава стигла од неког комшије и да се испоставило да је он погрешио. Ипак, рекли су ми да не могу да дођу, јер они у тој ситуацији не излазе на терен. Супруг је попио бруфен, презнојио се и заспао. Ни наредних дана нису хтели да дођу, знам, јер их је и син звао, а онда је мој Алекса преминуо у сну 25. марта – прича кроз сузе Десанка, која каже да је Алекса био и шећераш.
Онда је дошао мртвозорник, констатовао смрт, а затим су након пар сати одвезли и покојника, јер је тужилац наложио обдукцију.
Била сам против тога. Када нису хтели да га лече док је био жив, зашто тада да га муче, али су га однели. Сину су 28. марта јавили да дође и преузме тело. Сахранили смо га и након тога су нас звали да дајемо изјаве. А онда, требало им је шест месеци, односно тек 21. септембра ми је стигло обавештење да Више тужилаштво нема основа за покретање поступка, јер није извршено кривично дело за које би ово тужилаштво могло да гони неког по службеној дужности – додаје наша саговорница, видно огорчена оним што је проживела.
Оно што је најгоре у свему је, како каже Десанка, чињеница да је њен супруг преминуо јер му нико није пружио помоћ и противзаконито су их држали затворене у кући.
